”Одсуство благодати Божије доводи до тога да се у човјеку врши дисхармонија елемената материјалне природе, али и елемената духовне природе, његове душе, ума, срца и воље”, казао је владика Кирило.
На Богојављење, 6/19. јануара, у Копру је Свету Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ Кирило, Администратор Епархије загребачко-љубљанске.
У литургијској бесједи владика је рекао да се на Богојављење Бог јавио у тијелу, али и да се јавио као Света Тројица на Јордану. ”Син Божји био је у облику човјека, Дух Свети у облику Голуба сишао је на Сина и Очев глас са неба потврдио је да је то Син љубљени. Како кажу свети оци, почетак свијета је била вода, а почетак Јеванђеља је био Јордан. Ми се сјећамо из Светог Писма „Да Бог створи небо и земљу и бјеше тама над безданом и дух Божији надношаше се над водом“. То је у том периоду кад је Господ рекао да је све било добро, дакле свијет је створен као добар, а онда се ствара и човјек као један микроуниверзум, мали свијет у том макро свијету који је посебно створење Божије и његова дужност је да спаја видљиви и невидљиви свијет и због тога је он изабрано створење Божије како каже велики пјесник Његош.
То створење Божије није извршило оно његово главно назначење, а то је да богослужи. Свети Филарет Московски рекао је да је Адам уведен у рај као цар и као владика, да царује над осталим тварима видљивим и да буде свештенослужитељ. Због свог грехопада он није извршио ту улогу зато је и дошло до поремећаја хармоније у том савршеном творењу божијем, добром створењу божијем.
Исто као кад би неки ексер убацили у савршени сатни механизам, тај механизам више не би могао да ради. Тако је гријех, а онда и смрт ушла у нашу природу и нарушила се хармонија између елемената воде, ватре, ваздуха и земље, а ту хармонију је једино одржавао Бог, Дух Свети својом благодаћу.
Хармонија је нарушена не само у спољном свијету, него и у самом унутрашњем бићу човјековом. Одсуство благодати Божије доводи до тога да се у човјеку врши дисхармонија елемената материјалне природе, али и елемената духовне природе, његове душе, ума, срца и воље.
Дошло је до шизофреније човјековог бића – ум, срце и воља више нису тежили истом. Због одсуства благодати Божије стихија воде, и не само она, него стихија ватре и животиња, све је почело да устаје на човјека. Он је био цар, али после грехопада он почиње да се плаши тих стихија, особито у вријеме потопа – знамо да је први свијет нестао у води. И не само то, него је нарушен и ефект земље као стаклене баште и нестали су ти организми који су постојали, а сада археологија, палеонтологија, проналази те организме, велике диносаурусе. Та хармонија је је нарушена због одсуства благодати Божије, а благодат се повукла због гријеха човјека.
Ми знамо због чега је Господ попустио потоп – јер се нагомилао гријех у друштву, јер нико није мислио о Богу, врло мало се нашло људи, то су били Ноје и његова породица и још нека жива бића која је он ставио у нојеву барку. А, та нојева барка и дан данас је Црква Божија и ко се налази у њој, заиста се налази и мислима и хтјењима, спасава се.
Иако се нарушила хармонија твари, Господ нас није потпуно оставио. Он је обећао да ће доћи Месија, а до тада, у Старом Завјету, вода је кориштена као свештена материја и каже се: „Дође глас Јовану у пустињи да изађе на Јордан и да врши крштење покајања“. Јован то објашњава да он крштава водом, а иза њега иде јачи од њега који ће крстити Духом Светим и огњем, а његово крштење је само припремно, јер управо врата покајања нам отварају пут у духовни напредак. Треба прво човјек да схвати да је погријешио, и онда да тражи излаз, а тај излаз је наравно наш Господ Исус Христос.
Али ако човјек не изврши то преумљење ума, ако се он заноси, како каже Јован Богослов, похотом очију, гордошћу живота, ако се надима егоизмом својим, он неће наћи циљ.
Видимо како Јован Крститељ трепери пред Богом. Кажу да се никад није смијао јер је дубоко видио греховни пад човјеков, видио је ту страхоту гријеха, страхоту смрти и ђавола који су терорисали људски род и схватао је да је он немоћан пред свим тим.
Његово крштење није имало силу отпуштења грехова, зато је било потребно да Син Божији прими то крштење да би дао благодатну силу води Духа Светога. И послије тога ми добијамо то наше крштење које нас спасава.
Бог је свевремен, он је увијек са нама, а ми требамо тај дар који смо примили на крштењу и који допуњујемо кроз Свете тајне, који допуњујемо пијући ову воду данашњу, да умножавамо, а не да будемо као онај неразумни слуга који је закопао таламац свога господара и добио је зато прекор. Дух Свети надноси се над водама, Он нам тиме помаже да се обновимо, да се очистимо од прегрјешења, да обновимо благодат коју смо већ добили на крштењу и у тој благодати су нам опроштени сви гријехови и прије крштења, али све гријехове које смо урадили послије крштења морамо очишћавати кроз покајање, исповијест, причешће и учествовањем у Божијим тајнама. Немојмо да се лијенимо да то урадимо. Јер ни Господ неће да приђе, уколико човјек не да сагласност за то”, рекао је Епископ Кирило.
По завршетку Свете Литургије и Водоосвећења, услиједило је пливање за Часни Крст на обали Јадранског мора. Најбржи у пливању био је Саша Јовановић.
Владика је потом обишао и земљиште на ком треба да буде подигнут нови православни храм у Копру.
