Други дан Божића, који је посвећен Сабору Пресвете Богородице, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли свету архијерејску Литургију служио је Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслуживање архијерејског намјесника тузланског, свештенства и монаштва из тузланског и других намјесништава.
Домаћин и старјешина храма протојереј Милош Тришић је заједно са вјерним народом дочекао свог Архијереја.
Епископ Фотије честитао је празнике Рођења Христовог и Сабор Пресвете Богородице и говорио о значају празника изразивши велику радост што је овдје данас у Тузли и што је осјетио велику љубав народа и градских отаца рекавши између осталог :
Христос се роди! Часни оци, драга браћо и сестре. Ево нас другог дана Божића када и даље прослављамо велики догађај рођења Спаситеља, што значи, потенцијално, спасење читавог света и свих људи. Толико је велики празник Божић да он то све обухвата. Читаве светове, читав космос. Читав људску историју као и будућу историју, есхатологију.
Дивно је ових дана било у нашим црквама. Препуне. Молитвено. Певају се божићни тропари и кондаци. Чују се речи благослова и мира. Чују се речи потребе да се измиримо, ако нисмо у миру једни са другима, да будемо браћа једни другима. Да се народи на земљи измире. Да се измири небо и земља. Све нам то доноси Божић, браћо и сестре.
А данас празнујемо Сабор Пресвете Богородице. Велики отац Цркве, свети Дионисије Ареопагит, ученик светог апостола Павла, једном приликом је видео Пресвету Богородицу у Јерусалиму. Она је живела у кући светог Јована Богослова на Сиону. Кад ју је видео рекао је, а био је велики теолог: Да Бога нема, Пресвета Богородица би била Бог. Толико је она величанствено и божански изгледала. Духовно надмоћно, али истовремено и смирено. Савршена колико савршено људско биће може бити. Зато данас празнујемо Сабор Пресвете Богородице јер је она, после Христа, најзначајнија за наше спасење. Она је најзначајнија личност у историји спасења и економији света јер је сама, благодаћу Духа Светог, родила Спаситеља света Господа Исуса Христа. Преко ње се десила велика тајна оваплоћења Бога Логоса. Црква је установила да се другог дана Божића сећамо њене заслуге, муке и страдања које ће проћи, заједно са Христом, све до Његовог распећа и страдања на Голготи.
Постоје иконе Сабора Пресвете Богородице које показују како су тог дана, на место рођења Христовог, дошле све небеске силе: херувими, серафими, архангели, ангели да се поклоне том месту, као што су били пастири витлејемски, као што су били мудраци са Истока. То је била величанствена слика, то је, тог тренутка, био центар света, управо та пећина где се родио Христос. То и јесте централни догађај у историји човечанства. Многи свети оци кажу да је рођење Христово чак већа тајна него само стварање света. Како је могуће да Бог који је створио све, постане човек. То многи теолозуи и философи тога доба, нису могли да разумеју. Зато су својим учењем падали у јереси. Једни су говорили овако, други онако, трећи су тумачили на свој начин. Зато је Црква 325. године на Првом Васељенском сабору дефинисала учење о Богу као Светој Тројици и Господу Христу као савршеном Богу и савршеном човеку у једној личности. Тако знамо догматику и теологију која ће нас водити кроз седам Васељенских сабора, и даље кроз историју Цркве, да очувамо наше Православље. Зато се од данас, од Сабора Пресвете Богородице, рађа теологија Православља. Хвала Богу да је ми чувамо. Нисмо је за јоту изменили и нећемо, ако Бог да, никада.
Ми смо данас, видели сте, добили новог свештеника, оца Младена. Он је био 4-5 година ђакон. Научио је да служи као ђакон, али сад нам треба као свештеник и ускоро ће добити постављење да се труди, да јеванђелски живи, да светим крштењем препорађа народ божији, да га охристовљује и обожује управо светим тајнама и светим врлинама, како је говорио свети ава Јустин Поповић. Заједно са нама ће носити крст сведочења Православља у Епархији зворничко-тузланској. Ја му желим свако добро, благослов да се труди и да буде онај који ће гледати у најбоље примере свештеника. Сви да гледамо у светог Јована Кронштатског. У свете људе који су били врлински, свети. У свете мученике. Они треба да нам буду пример и да се на њих угледамо у ово наше тешко и распето време.
Радујем се да смо данас поново у Тузли. Отац Милош ме подсетио да кажем да ће 13.октобра овде бити освећење фресака. Биће духовно сабрање са гостима, са хором Манастира Ковиљ, можда и неколико владика и пријатеља црквене општине Тузла и овога светог храма. Да опет будемо заједно и да се Богу молимо и освештамо нове иконе у храму, јер нас овај храм подсећа на неки од светогорски храмова.
Молимо се Богу, браћо и сестре за свако добро. Молимо се за јединство и мир међу свим народима на земљи, јер је божићни благослов да се сви људи обједине на земљи једном вером у Богочовека Христа као Спаситеља. Нема других спаситеља на земљи осим Христа. То би људи морали да чују и да знају. Спасење је једино од Христа, само име његово то значи. Исус је Спаситељ. Нема других. Има учитеља, философа, добрих људи, хуманиста али нису спаситељи. Само је један Спаситељ, Господ наш Исус Христос и само је једно спасење, у Цркви светој православној. Зато, да се трудимо да будемо оно што јесмо, ми православни. После од нас да виде други људи шта значи бити православан. Неко од светих отаца је рекао да би цео свет био православан да смо ми, православни, како треба православни. Да смо заиста православни. Него, ми се некако удаљимо и онда други не могу да препознају у нама истинску веру, подвиг и богослужење. Али, да се трудимо и да се уподобљујемо онима који су најбољи међу нама.
Оцу Милошу честитам и захваљујем на труду и борби. Његовој братији који се сви заједно јуначки боре. Био нам је овде и Патријарх и веома је био задовољан како смо га дочекали и како је све било припремљено. Дочекиваћемо и друге владике, ако Бог да, и много народа. Ово је старо седиште Епархије зворничко-тузланске. Морамо да га чувамо као зеницу ока свога. Веома је битно за наш опстанак овде. Нека Бог благослови све ктиторе, приложнике и добротворе овога светог храма и све вас који долазите у овај свети храм да се Богу молите. Тиме дајете подршку свештеницима и црквеној општини и свима људима који овде живе и долазе добре воље и расположења, без обзира да ли су православни или су неке друге вере. Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао. Мир Божији – Христос се роди!
У току Свете Литургије Преосвећени владика је рукоположио ђакона и вјероучитеља Младена Јовића у чин свештеника.
И ове године, другог дана православног Божића, братство Саборног храма у Тузли, у просторијама Владичанског двора у Тузли уприличило је традиционални Божићни пријем за представнике вјерског, политичког и друштвеног живота који су годинама уз тузлански Саборни храм.
Са традиционалног Божићног пријема, и ове године послата је порука да се у овом граду годинама његује традиција мира, љубави и суживота свих религија а тако ће се наставити и у будућности.
Епископ Фотије захвалио се свима који су данас присуствовали светој Литургији и божићном пријему као и онима који су честитали овај велики хришћански празник.
У току трпезе љубави дугогодишњи пријатељ и приложник храма у Тузли, у најтежа и у најљепша времена и неко на кога се братија могла увијек ослонити, господин Елдин Табучић, одликован је највишим одликовањем Епархије зворничко-тузланске, орденом светог краља Драгутина – преподобног Теоктиста.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
