Низом манифестација у протекла два дана у Бањалуци и у свим општинама и градовима Републике Српске свечано је обиљежен Дан Републике. Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.
И ове године, хвала Богу, уз велики празник Божића, када прослављамо Рођење Сина Божијег –Господа Исуса Христа, Који је на овај свет дошао да би све људе, све народе спасао од смрти, греха и ђавола, како је говорио авва Јустин Ћелијски, велики богослов и учитељ нашег доба.
Трећега дана Божиће, као што добро знате, Православна Црква слави Светог Архиђакона Стефана, који је први за Христа страдао, али га је Бог мучеништвом овенчао и на Небесима великим чудесним знацима прославио. Због великог поштовања Светог Стефана које он има у Српском народу, па тако и у Републици Српској, он је узет да буде Крсна слава и Заштитник РС, која је, као што је познато, основана на Палама 1992. године, пре било каквог рата на просторима БиХ. То наглашавам, будући да неки људи то не знају, па произвољно и неистинито квалификују РС. Република Српска је настала из разлога мира и заштите, како политичке, тако и културнеи верске Српскога народа и свих народа који живе на њеном простору.
Узимајући себи за славу једног хришћанског светитеља и мученика Стефана, РС се тим чином вратила древној традицији српске државности у којој су Држава и Црква живеле и деловале у Симфонији (сагласју), не улазећи једна другој у надлежности, али радећи увек заједно на добробит народа. Треба напоменути да је овим просторима у 14. веку владао краљ Драгутин Немањић (краљ Усора и Соли), у чије време су подигнуте највеће светиње у нашој зворничко-тузланској Епархији: манастири Тавна, Ломница, Папраћа и Озрен (14. в.)
Својим оснивањем 1992. г. и коначним признањем Дејтонским мировним споразумом,Република Српска је постала Ентитет (Држава) Српског народа у БиХ, која ће гарантовати опстанак и политички, економски и културни развој нашег народа, и посебно, донету слободу и деловање Православне Цркве и других верских заједница. То је веома битно истаћи, јер после једног атеистичког и богоборног друштва долази РС као пример изворне демократије и слободе, што ће за Православну Цркву и друге верске заједнице значити поновно враћање веронауке у основне и средње школе и њихову слободу у мисији и деловању. Сарадња Државе и Цркве у РС се ширила на разне области, да поменем само изградњу нових храмова и помоћ од стране државе различитим облицима верске делатности. Отуда, ако желимо бити искрени, морамо рећи да у РС Црква и верске заједнице имају сва права и слободу, да кажемо, у рангу старе европске демократије. Али има још понешто око чега се споримо, а то је такозвана реституција (повратак црквене имовине).
Поред верских слобода у РС је покренут политички, економски, културни, образовни и спортски развој Српскога народа и друштва у целини. Ја бих посебно нагласио значај развоја језика, писма, наше ћирилице, који смо наследили из кирило-методијевске традиције и Крштења Срба у 9. веку. Све поменуто осећамо и видимо као велики благослов за напредак нашег народа у условима које им првенствено омогућују демократске институције у РС. Ми немамо проблем да и други народи у БиХ имају своје заједнице –ентитете, али онда свакако то право припада и нама Србима, јер ми овде вековима живимо.
На крају овог кратког обраћања нешто бих рекао о 9. јануару, Дану –Празнику РС. Питамо се, да ли је уопште могуће да један међународно признати ентитет као што је РС, не може да има (по некима) свој Дан, свој Празник који га афирмише, потврђује, даје достојанство и указује на правац и пут развоја? Тако нешто у свету није могуће доводити у питање, али се све то покушава оспорити Републици Српској. Али то није могуће. Република Српска је реалност за коју је у трагичном рату 90-тих година страдало око 30.000 људи. Сви су они у темељима РС. У њеним темељима су уграђени и они који су бранили своје куће, своја огњишта од разних империја које су владале и које су хтеле да владају просторима БиХ и РС. У темељима РС су и наше поменуте немањићке светиње из 14. века (а и друге, јер у БиХ и РС постоји 5 Епархија Српске Православне Цркве). У темељима РС су и наши великани: Андрић, Дучић, Шантић, Кочић и многи други умни људи који градише и изградише РС. Ми кад празнујемо Дан Републике Српске, сећамо се свих њих, њихових дела и завета. Да нема свој Дан, РС би полако постала форма без суштине, а без своје имовине би потпуно нестала. Зато морамо рећи – узалудни су сви ти покушаји. Република Српска живи и живеће, јер је утемељена на принципима добра, правде и слободе. РС поштује све народе али мора да поштује и себе, јер РС има одговорност за младе генерације и ту своју историјску мисију и одговорност не сме да заборави.
Срећан Празник Светог Стефана!
Живела Република Српска!
