Саборни храм Светог Василија Острошког у Никшићу одувек је био симбол града под Требјесом.
Никшићка Саборна црква је подигнута по иницијативи књаза Николе I, у част погинулих црногорских и херцеговачких бораца у ослободилачким ратовима против Турака, у периоду од 1875. до 1880. године. Имена ових јунака уписана су на спомен плочама, које се налазе на северном и јужном зиду цркве.
Током своје посете Никшићу 1885. године, Никола I је први пут обавестио народ о намери градње Саборне цркве, коју ће посветити Светом Василију Острошком.
Саборна црква је подигнута према пројекту који је урадио руски архитекта Михаило Михаилович Преображенски, а градња се одвијала уз велику помоћ Руске православне цркве и страдалне царске породице Романов.
Као основни разлог зашто је изабрано баш ово место био је доминантан положај Петрове главице у односу на околину као и близина гробља и цркве Светих Петра и Павла у њеном подножју.
Тако су у марту 1888. године отпочели радови на самој главици, који су накратко заустављени јер су наступиле неродне године, велика немаштина и глад у земљи. Радови су настављени неколико година касније када је почела да пристиже помоћ из Русије, тачније од руског цара и светог Синода Руске православне цркве.
Почетак радова обиљежен је великом свечаношћу 1895. године када је на Петровој главици одржан велики скуп.
Митрополит Митрофан је најпре освештао простор да би након тога књаз Никола спустио камен темељац, а сам чин полагања камена темељца истовремено је испратила топовска паљба са Бедема.
За време трајања радова на изградњи цркве ниједан радник није био повређен, и поред великих опасности којима су били изложени, нарочито приликом минирања, допремања камених блокова и зидања куполе и звоника. Камен од којег је саграђен храм су од каменолома до Петрове главице, на рукама су преносили припадници војске.
На градилишту је некад радило и по 200 радника, а за сво то време књаз Никола је боравио у свом двору под Требјесом који је изграђен 1881. године.
Свечано освећење саборне цркве у Никшићу обављено је 1900. године Глас Црногорца тада је објавио да је свечаност увеличало чак око 12.000 људи.
Храм је покривен бакарним кровом а некада је био покривен циглама домаће производње, које су биле велике и јаке и у цементу сложене.
Звоник на храму висок је 14 метара, а на њему се налази позлаћени крст висок 1,6 метара. Красе га четири отвора а на месту где се обично налази розета уграђен је часовник који је 1929. године поклонио Павле Пантелић, часовничар из Земуна.
У звонику је постављено пет звона, изливених у Италији која су поклон кнеза Петра Карађорђевића, каснијег краља Србије и његове породице.
Централни празник који се свечано прославља у храму је његов престони празник - Светог Василија Острошког, као и ктиторска слава - празник Светих мученика Романових.
При храму делују два хора - Хор Преподобне мати Ангелине под уметничким руководством проф. Ане Бојић, као и хор Светог новомученика Станка острошког под уметничким руководством диригента Ленке Дурутовић.
Приредила редакција портала "Ризница"
