На дан када се Православна Црква молитвено сећа на Светог Атанасија Великог, у среду 31. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је у параклису Свете Касијане, манастира Милешеве, Свету архијерејску Литургију и тако прославио свој имендан.
Саслуживали су настојатељ манастира Светог Архангела Гаврила у Куманици архимандрит Николај, настојатељ манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи игуман Петар и протођакон Иван Савић.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач које су припремиле милешевске монахиње са игуманијом Аквилином.
У пастирској беседи Преосвећени је, поред осталог, рекао: – Велика је радост данас, целој Цркви Христовој, јер прослављамо оне који су Бога прославили, који су успели да освоје Царство Небеско, Живот Вечни, који су и нама показали пут, показали какао се треба борити за Живот Вечни.
– Много је више оних који поучавају, много је више учитеља, неголи предводника, Много има и предводника који номинално предводе, али, мање је предводника који прте испред нас, који крче пут да бисмо ми тим путем могли такође ићи. Данас прослављамо онога који је поучавао, показивао пут, и крчио испред нас, размицао непријатељске силе. То је Свети Атанасије Велики, због чега га Црква и назива Великим.
– Ово што ми чинимо требало би да буде тако једноставно и растерећено, а може ако је Христу окренуто. Све бива тешко ако није Христу окренуто. Много је оних који у животу желе да покажу не Христа него себе, и онда бива све тешко.
– Свети Атанасије Велики је био целокупна, потпуна, личност, прави монах, потпуни монах, прави, потпуни богослов, богољубац, Цркве градитељ. Он је и пострадао за оно што је проповедао и што је говорио. Он је искористио свој богодани дар речи и ума на оцртавање Божанских Истина, исповедање вере. Он је речима цртао апстрактну божанску мисаону истину о исповедању вере, недостижну обичном људском уму.
– Треба храбро исповедати, али истиниту веру, ону изложену на Васељенским саборима, у дванаест поглавља, дванаест чланова Символа вере који су исповедани на Првом и Другом васељенском сабору, и понављани и потврђивани на сваком следећем Васељенском сабору и помесном сабору Цркве.
– Свети Атанасије Велики није поднео многе невоље да би био велики већ је све то поднео из љубави према Господу и љубави према Свој Цркви Његовој, а ми смо га назвали Велики јер јесте велики, рекао је Епископ Атанасије, препоручујући себе и све остале заштити Свих Светих.
Након Божанске Литургије, игуманија Аквилина је у салону конака манастира Милешеве, у знак сећања на овај дан, уручила Преосвећеном Епископу Атанасију икону Белог Анђела, иконописачки рад милешевских монахиња на чему је Владика од срца захвалио.
Извор: Епархија милешевска
