Манастир Дуљево данас, 9. јануара, молитвено је прославио празник Светог архиђакона и првомученика Стефана, који је храмовна слава ове паштровске светиње. Свету архијерејску литургију је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва у молитвеном присусутву вјерног народа.
На крају Литургије, Високопреосвећени Митрополит је освештао славске дарове и пререзао колач.
У архипастирском слову Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је говорио о Светом архиђакону Стефану – првом хришћанину који је страдао за Господа па се зато и назива првомучеником. Нагласио је да је нама хришћанима јасно да такву силу Божије мудрости, Божије свјетлости, храбрости, није могао имати Свети првомученик Стефан без Христа. По његовим ријечима он је примио онај огањ о коме говори Господ у своме Јеванђељу, да је дошао и донио огањ да баци на земљу и жели да се тај огањ што прије разгори.
“Тај огањ вјере, Божије љубави, истине и правде разгорио се прво, послије Светих апостола, у срцу и у души Светога првомученика и архиђакона Стефана, који је такође апостол Христов. Он је свједок Христов био сигурно и у вријеме Христовога живота на земљи, али оно што је за нас превасходно важно што је он свједок Христов и послије Његовог одласка, као што су и многи други Свети мученици постали свједоци Христови у разним временима. Он је коријен и почетак свих Христових мученика у Новоме завјету. О њему се говори у Јеванђељу Божијем да је био пун духа и силе, и зато је био изабран за ђакона. Он је примио пуноћу благодати, пуноћу истине и свједочио Јеванђеље као што га је и Христос свједочио.”
На њему се, како је казао Митрополит, испунила ријеч коју је Господ рекао, да она чудеса која Он чини, којима су се дивили апостоли и остали који су били свједоци Његових чудеса, да ће та иста чудеса, и још много више, чинити Његови ученици, сви који буду у Њега вјеровали. Појаснио је да то треба схватити на прави начин, јер нико не може учинити више чуда од Христа, али је ту Он говорио о томе да ће се чудеса умножити кроз будућа покољења и да ће их бити много више, него што их је Он сам учинио у кратком времену своје проповједи на земљи.
“И онда се не треба чудити, иако је за свако дивљење, како је храбро и величанствено пострадао Свети архиђакон Стефан за Христа. Бог му је дао ту силу и благодат, и ту свјетлост и милост, да има такву љубав да свој живот принесе на жртву Богу и ради свога спасења и ради спасења цијелога свијета јер се он својом жртвом уподобио Христу Господу”, бесједио је Владика
Додао је да се Свети архиђакон Стефан уподобио посебно оним ријечима када је страдајући и одлазећи Господу рекао за оне који су га каменовали: “Господе, не урачунај им гријех овај”.
“Он је опростио. Као што је Христос излио свима нама опроштај са Крста и тако показао највећу љубав, тако је и Свети првомученик и архиђакон Стефан. Онако као што је Господ пострадао, удостојио је и свога ученика и апостола Стефана да и он на исти такав начин пострада. На такав начин се шири Јеванђеље Христово, што се тај огањ, који је Господ донио овдје на земљу, распалио и што пламен тога огња се проноси од покољења до покољења.”
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је указао на један врло интересантан детаљ у опису страдања Светога првомученика и архиђакона Стефана који показује да човјек иако је негдје у души поштен и честит, може да упадне у превелику заблуду. Они који су каменовали Светога архиђакона Стефана, што је био јеврејски начин кажњавања предвиђен за најстрашније грешнике, а Свети Стефан је то добровољно примио, своје хаљине у том моменту су одложили код младића који се зове Савле, а који је касније остатак земаљског живота провео проповједајући као апостол Павле. Иако је гледао страдање Светога првомученика и архиђакона Стефана, за кога се говори да му је био род, он се није тада обратио, већ касније када га је Господ обасјао свјетлошћу. И до те мјере се промијенио, преобразио и препородио да је постао сасуд благодати Духа Светога и од гонитеља хришћана постао христоносац, апостол народа што нама, поучио је сабране Митрополит, говори да човјек треба да буде стрпљив, јер заблуда је лоша, зла… Када се Господ дотакне срца човјековог и када му се јави својом милошћу и љубављу, својом благодаћу, онда је то потпуно нови човјек.
“Видите од онога који се тада саглашавао са убицама, а касније постао велики гонитељ Цркве, од тога човјека, од тога Савла постао је апостол Павле и пострадао касније исто као и Свети архиђакон Стефан. Он се вратио на пут Светога архиђакона Стефана кога је у том моменту осуђивао”, казао је Владика Јоаникије, истакавши да ништа није једносмерно и готово докле год човјек има прилике за покајање.
На крају Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је пожелио да празник Рођења Христовог и данашњи празник Св. архиђакона Стефана буде срећан свима, да буде свима на радост, на обновљење, охрабрење, на утјеху и здравље.
“Желим да истакнем заслуге ове свете обитељи, игуманије Ангелине са њезиним сестринством, који су много учинили, не само што су подигли нове конаке и много тога, него што овдје врше Свету службу Божију и свијетле својим животом и трудом и што његују гостопримство те и народ у ову стару светињу долази и добија утјеху. Нарочито желим да забалагодарим нашем данашњем домаћину Ђуру Пејовићу, који је са великом љубављу, са својом породицом, прихватио да буде домаћин данашњег славља. Нека га Бог награди, прије свега здрављем и сваким добром, и умножи радост у његовој породици и сваку срећу и напредак за ову његову љубав и да дочека да и његови наследници такође буду домаћини.”
Кумство за следећу годину је преузео Бранко Вујичић са породицом.
Прослава храмовне славе манастира Дуљево почела је у навечерје празника празничним бденијем које је служио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.