Светом литургијом која је јутрос служена у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа прослављено је Сретење Господње.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Велимир Врућинић, старешина новосадског Саборног храма, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине древног храма под Горицом, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинког, протојереја Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ прота Велимир Врућинић.
,,Сабрали смо се у овоме светоме храму, као што се на велики дан Господњи сабира мноштво народа у свим храмовима Цркве Божије, да би учествовали у Тајни Христовој, сједињујући се са Телом и Крвљу Христовом.
У првом делу нашег сабрања најпре се поучавамо песмама, химнама, а потом читамо одељке из Светог писма који су увек повезани са даном који нас је сабрао или са неком поуком који тај дан преноси свима нама; а данас смо слушали јеванђелски одељак који кратко описује суштину празника, догађаја који се десио пре 2000 година.
Наша историја је освештана историја, односно таква историја да је непрекидно присутна и непрекидно се дешава, изнова и изнова понавља; тако да смо сви ми живи учесници тих догађаја – наше сећање је и прошлост која непрекидно траје и дешава се и дан данас.
Слушајући ову причу, сви себе проналазимо у Симеоновој причи и у сведочењу пророчице Ане.
Сретење је један од великих празника Господњих, иако је у типику насловљено да је Богородичин празник, зато што је Она у свети храм по обичају јудејском донела Дете од 40 дана, да се учини оно што се има учинити по обичају. И ту се дешава одређена радња, која на неки начин понавља оно чудесно дешавање које се збило у Витлејемској пећини и које ће се и даље збивати непрекидно у вези са тим Дететом;
Овај догађај позива, припрема све нас и објашњава оно наше обраћање Христу, Месији и Спаситељу. Кажу да је за тај сусрет са Христом Симеон дуго живео – ишчекујући га; Није ни знао да ће га Господ Духом Светим испунити и обдарити таквим сусретом, (када му је открио да неће умрети, док не сретне Христа Господњега).
Тај сусрет је био најлепши и најинтимнији, примио Га је у своје наручје и продубио свест и веру у Онога Кога ишчекује, да управо тај Који је испунио Његов живот, Кога је тражио – јесте Живи Бог, Личност.
У Праведном Симеону покушавамо и себе да сместимо – да се поистоветимо да и ми сретнемо Бога.
То је један лични сусрет, са неизмерним поверењем, предавања читавог живота Ономе другоме и ту је суштина љубави према Ономе који је животодавац, који је смисао, дубина, висина и ширина, првенац у свему и смисао нашега живота.
Кога ми то чекамо, са ким желимо да будемо? Кога желимо да видимо?
Када видимо супружнике, који утичу једни на друге, мењају се, преображавају у потпуности; видимо да чак личе једни на друге.
Наш живот се гради у односу на онај први однос који је извор свега; Алфа и Омега је животодавац који нас позива у живот; али нема живота без односа, сусрета и сусретања.
Хришћани исповедају некога. Долазе у Свети храм и учествују у неком сусрету и учествују у тој љубави, загрљају, због кога смо се ми сабрали овде.
И оно што ће се збити даље – ми кроз одређене свештене радње, химне полако – мекшамо срце своје, продубљујемо наду и поверење, откривамо цело биће своје за тај најдубљи сусрет који ће се десити са Господом.
Када покојни Патријарх Павле каже – Будите људи, то је тај позив, на који нас и Христос позива;
Тај живот можда јесте тежак и напоран, некада и веома болан, али и тада се не губи лепота, јер поред нас је Онај који нас неизмерно воли и који је учинио све нас ради; Он нас подиже, освећује и преображава.
Том Детенцу које је Симеон срео, могао је да каже – Сад отпушташ слугу свога… јер видеше очи моје спасење Твоје… Тако је и нама уготовљено спасење које је за Светог Симеона уготовљено. И са том вером, љубављу и ишчекивањем, ми се срећемо једни са другима, кретајући се ка извору Светлости на Светој литургији“, казао је између осталог о. Велимир Врућинић у храму под Горицом.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.
