Капела Преноса моштију Светог Јована Златоуста, подигнута у време духовног вођења ове обитељи Преподобног Оца Јустина, прославила је празник свог небеског заштитника. Литургијским сабрањем је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејских намесника ваљевских протојереја Драгана Јаковљевића и протонамесника Дарка Ђурђевића и више свештенослужитеља, као и појање ћелијских сестара предвођених игуманијом мати Гликеријом.
„Слава теби, Боже наш“ најузвишеније су речи које могу да изађу из људских уста, јер само онај ко је способан за благодарење- способан је и за спасење и живот вечни. Према учењу Светих Отаца Цркве, људи се од свега створеног разликују по способности да благодаре Господу. То знамо, али често благодаримо само за оно што се дешава у нашем личном животу, а не и за све створено- звезде, планете, мора и животиње. Речју, човек је позван да узноси хвалу Господу у име свих њих, указао је у празничној проповеди архијерејски намесник други ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић. Благодарност се најбоље огледа у прихватању човека онога што је Бог дао, истакао је проповедник, повукавши паралелу са ситуацијом из живота сваког од нас- када људи прихвате поклон који смо им дали у знак поштовања. Прихватањем се миримо, узимамо свој крсти и тим чином Господу благодаримо. Ако случајно то заборавимо, подсетник су нам светитељи, који су читав живот претворили у благодарење. Један од највећих међу њима јесте Свети Јован Златоусти, чија је служба била велико благодарење, упркос низу страдања која су пратила његов живот на земљи.
Како рече Преподобни Отац Јустин Ћелијски:“Правда на овом свету увек хода ногама страдања“, тако је Свети Јован Златоусти због своје ревности и вредности јако пострадао. Оно што је радио у своје време било је јеванђељски суд над савременошћу. Проповедао је јеванђеље Христово у тешком времену, али се није трудио да га прилагоди времену, већ да време прилагоди Христовој науци. Због тога је страдао. Али, што је много важније, он није одступио од свог благодарења. Кад је кренуо у изгнанство, његова беседа се завршава речима „благословен Бог наш“. Истим тим речима почео је и беседу приликом повратка у Цариград. Управо у тој беседи Свети Јован Златоусти потврђује да је човеково најузвишеније позвање то да благодари Господу на дару живота и свему што има- објаснио је отац Дарко Ђурђевић једну од низа врлина које су красиле великог Оца ране Цркве.
Живот Светог Јована Златоуста је био Литургија. Света Литургија, која се данас служи у православним храмовима, носи његово име не само зато што је он дао њен образац, већ због тога што је њоме живео и она је била смисао његовог живота. Тако, истакао је протонамесник Ђурђевић, треба да буде и у нашем животу.
Поред свих прозби које узносимо и свега што од Господа тражимо, треба да се сетимо Светог Јована Златоуста и благодарности Господу. Зато, нема примеренијих речи да ово обраћање завршим од речи благодарења, које дају смисао нашем животу и нашем постојању, а то су речи:“Слава ти, Боже, на свему“- закључио је отац Дарко Ђурђевић.
На крају Литургије, Епископ Исихије је честитао празник окупљенима, подсетивши на вековно служење Свете Литургије Јована Златоуста кроз коју живи наша Црква и кроз коју приносимо благодарење Господу Христу за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства.
Он (Свети Јован Златоусти) је свима нама велики заштитник пред Господом. Он нам је објаснио тајне Свете Тројице, најдубље тајне нашег богословља и зато је учитељ Цркве, један од тројице великих јерарха. Зато, следимо његов пример у својим малим моћима и Господ ће дати благодат колико је дао и њему и свакоме ко призива Његово име- поручио је ваљевски архипастир.
Сабрање у част славе манастирске капеле је завршено свечаном трпезом, коју је ћелијско сестринство припремило за све који су са њима данас поделили свечарску радост.
Извор: Епархија ваљевска
