Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19)
На овим Спаситељевим речима утемељена је мисија Цркве као вид јеванђелског и равноапостолног дела. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. По дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу. Мисионарење није својствено само и искључиво припадницима клира, већ је сваки припадник Цркве призван да превасходно својим делима и свеколиким животом, а затим и писаном или усменом речју, буде истински мисионар.
Свети и богоносни отац наш Николај, епископ жички и охридски, светитељ је из рода нашега који је на чудесан начин у свом животу и архипастирском делу актуализовао и испунио Спаситељев позив на ширење речи Његове. Све је у животу овог светитеља било у служби проповедања речи Очовеченог Логоса Господа нашег Исуса Христа, о чему сведочи и црквени песник који га у централној богослужбеној химни назива новим или поновљеним златоустом. Један од драгоцених плодова чудесног мисионарског дела Светог владике Николаја је и часопис „Жички благовесникˮ, мисионарско гласило Епархије жичке, који је Свети владика Николај основао 1919. године. У својој дугој историји часопис је вршио своју мисију постајући једнак плодној земљи на којој се од броја до броја сеје драгоцено јеванђелско семе. На овој плодној духовној њиви која је сва у служби ширења благе вести љубави Божје, себе су уградили знаменити уредници, међу којима је био и некадашњи прота Хранислав Ђорић, потоњи Патријарх српски Герман. То равноапостолно дело које је утемељено на молитвама и благослову духовног утемељивача „Жичког благовесникаˮ, наставља и данашње Уредништво, трудећи се да часопис и у нашим данима буде попут пламичка воштанице која у виду писане речи осветљава пут наших духовних корака, водећи нас увек ка једином правом циљу – ка Господу нашем који је „Пут, Истина, и Животˮ (Јн. 14, 6).
Да мисионарско дело „Жичког благовесникаˮ и у нашим данима рађа благословене плодове и налази своје месту у срцима свих оних који су истински гладни и жедни вечне и непролазне речи Божје, сведочи и догађај који ћу предочити у наставку. На једном од часова Православног катихизиса – Верске наставе, говорио сам својим ученицима о значају мисионарења са посебним нагласком на богато издаваштво које је присутно у нашој помесној Цркви, а у служби је мисије. После мог казивања уследила су многобројна питања и живи разговор који је на свој начин потврдио важност ове теме. Међу ученицима који су се јавили за реч била је и једна ученица која је до скоро живела у Пожеги, одакле се од другог полугодишта ове школске године доселила у Нови Сад. Она је својим речима посведочила да је часопис „Жички благовесникˮ веома утицао на њу и њено духовно узрастање, као и на жељу да похађа часове верске наставе и постане активни учесник литургијског живота. Према њеним речима, неретко се дешавало да текстови које је прочитала у „Жичком благовесникуˮ оставе велики утисак на њу, после чега је бивала подстакнута да проникне у њихов дубљи смисао, што је несумњиво допринело њеном духовном изграђивању. Иста ученица је споменула да је на локалној телевизији пратила представљање садржаја новог броја часописа у којем је препознала и мене, будући да се међу страницама наведеног броја нашао мој ауторски текст. Ово сведочење је подједнако важно као и оно прво, јер промовисање часописа у медијима никада не може бити сагледано као некаква реклама, већ је и ово искључиво сагледано као вид продужене мисије која има и свој значај и своје плодове. Ово мало, али значајно и драгоцено сведочење, доказ је да мисија увек има своје плодове и благословени значај. На нама је да неуморно обрађујемо Виноград Господњи, да речима сејемо семе у плодну земљу, да делима која су достојна хришћанског призвања заливамо посејано семе, а Господ ће љубављу својом дати да роде многоструки плодови, а међу којима је и овај један плод који смо навели.
Нека би Господ дао да и надаље деловање „Жичког благовесникаˮ буде у служби катихезе која за крајњи циљ има сједињење са Господом, а да молитве Светог владике Николаја свим делатницима сабраним око овог часописа, са уредником, протом Александром Јевтићем, буду надахнуће и потпора у овом значајном мисионарском делу.
Катихета Бранислав Илић
Извор: Епархија жичка
