Доносимо пету епизоду серијала "Средњевековна баштина Немањића на тлу данашње Северне Македоније", у којој проф. др Јасмина Ћирић, доцент филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, говори о манастиру Лесново.
Манастир Лесново (посвећен Светом Архангелу Михаилу и пустињаку Светом Гаврилу Лесновском) налази се код истоименог села, између Кратова и Злетова. То је у средњем веку био богат и веома насељен крај. Цео простор око Овчијег поља био је под влашћу Марије, удове српског краља Стефана Дечанског. Око 1337. године њен посед прелази у руке великог војводе Оливера. Манастир је био посвећен Св. арханђелима, а чине га три здања, зидана у три различита времена. Подигао га је 1341. најмоћнији великаш тада краља Душана - велики војвода Јован Оливер Грчинић, на темељима базилике из доба локалног пустињака Гаврила Лесновског, чија се испосничка пећина налази недалеко. Цар Стефан Душан је 1347. године издао у Скопљу хрисовуљу, којом се оснива епископска столица у Леснову. Манастирска црква има облик уписаног крста са једним кубетом, испред кога је неколико година касније додат нартекс са кубетом исте величине. Међу фрескама се истичу представе самог ктитора Јована Оливера са моделом цркве, Оливерове жене Оливерине (Марије Ане), као и српског цара Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) са жезлом у облику двоструког крста и царице Јелене, на коме се око Душанове главе налази ореол, иако није канонизован. Ликови Оливерових синова Крајка и Дамјана у нартексу су остали, док је онај младог царевића Уроша - ишчезао. Манастир Лесново је једно од најпознатијих и виђенијих средишта књижевности 14. века.
