Многе су заслуге Светог Симеона Мироточивог, али његова света личност стоји изнад свега. Она је печат свих његових заслуга.
Светосимеоновски сабор, традиционална црквена манифестација коју сваке године организује Митрополија црногорско-приморска у Подгорици, родном месту Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, почела је 24. фебруара 2024. године у Саборном храму Христовог Васкрсења светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит преспанско-пелагонијски и администратор аустралијски и новозеландски г. Петар из Православне Охридске Архиепископије – Македонске Православне Цркве.
Саслуживал су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: црногорско-приморски Јоаникије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, дељадровско-илинденски Јоаким, буеносајрески и јужно-централно амерички и администратор загребачко-љубљански Кирило, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и будимљанско-никшићки Методије, као и многобројно свештенство, уз молитвено учешће хиљада верника из свих крајева Црне Горе.
У литургијској беседи после читања Јеванђеља беседио је Владика захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије: – Господ је донео највећи род као плодоносно дрво роду људском, а то је Васкрсење и вечни живот, то је Јеванђеље, то је љубав и светлост Божја, Царство Небеско. Све је то донео Он на земљу, али не лако, не само причом, него је дошао, постао један од нас, поживео са нама људима на земљи и дао нам свете и спасоносне заповести. Они који су свој живот присајединили жртви Голготској, том зрну које је умрло и донили многог плода, то су светитељи Божји. Ми данас прослављамо једног таквог светитеља и родоначелника нашег рода, родоначелника светородне лозе Немањића – Светог Симеона Мироточивог. Прослављамо га у граду у којем се он родио и у коме је угледао овај свет Божји. Где год су људи, штагод радили, чиме се год бавили, ако живе Јеванђељем, ако испуњавају заповести Његове, ако живе у вери и покајању, све доноси многоструки плод, а плод Духа, како казује Свети апостол Павле, јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост и мера у свему, уздржање.
После светог причешћа митрополит Јоаникије је поздравио архијереје, свештенство и хиљаде сабраних верника: – Сабрао нас је данас Господ на ову свету службу, а у част и у спомен Преподобног оца нашега Симеона Мироточивог – Стефана Немање. Диван је Бог у светима својим, а посебно то видимо у лицу Светог Симеона Мироточивог. Можемо много говорити о његовим различитим заслугама. Помињући његове заслуге као државника, као ратника, као објединитеља српских земаља, као великог ктитора и као светог родитеља, али, желио бих да истакнем овом приликом да његова света личност стоји изнад свега тога. Она је печат свих његових заслуга. Његов подвиг као државника био је тако успешан јер је све радио на славу Божју. Такође је велики његов подвиг као великог ктитора. Свакако, то треба довести у везу са каснијим статусом наше свете Цркве, јер када су видели други народи да српски народ и његови владари граде такве задужбине, као што су Студеница, Жича, Ђурђеви Ступови, Свети Никола у Топлици, на крају и манастир Хиландар који је украс Свете Горе Атонске, онда је било лако се определити да се томе народу пода пуна слобода и да се он уважи и као краљевина и са самосталном аутокефалном Црквом. Наравно, увек треба да кажемо да аутокефалија није одвајање од других, него укључење у заједницу и даје се аутокефалност оној Цркви која је способна да негује и да чува јединство једне свете, саборне и апостолске Цркве. Ја имам посебну обавезу да се захвалим драгој браћи архијерејима, а посебно Високопреосвећеном Митрополиту преспанско-пелагонијском г. Петру, који је дошао са великом љубављу и донео нам благослов Светог Климента Охридског и Светог Наума Охридског и молитву и љубав своје благочестиве пастве. Данас је озглавио ову свету службу у име Божје и донео нам велики благослов и велику радост. Од како смо решили наше односе са Македонском Православном Црквом не посећујемо се само ми архијереји, него и још више благочестиви народ, као што су браћа Македонци увек долазили Светом Василију Острошком, а сада још више, тако наш народ из Црне Горе иде Светом Науму Охридском и Светом Клименту и осталим светињама, прелепим црквама и манастирима у прелепој братској нам Македонији. Најважније је оно што нам је Бог завештао да чувамо, а то је јединство једне свете, саборне и апсотолске Цркве. Хвала Богу, велика је радост и укрепљење што смо се сјединили у вери и љубави и што уживамо у канонском и литургијском јединству као две сестринске свете и Божје Православне Цркве, негујући јединство једне свете саборне и апостолске Цркве.
Светосимеоновском сабору обратио се затим и Митрополит преспанско-пелагонијски г. Петар: – Нама је указана велика част и поштовање да данас будемо заједно са вама, како каже псалмопојац Давид: Лепо је кад су браћа заједно! Ево нас заједно смо, браћо и сестре, заједно не на било каквом скупу или сабрању, него на једном божественом, светом литургијском сабрању. Данас смо ту да заједно прославимо Бога у Тројици – Оца, Сина и Светога Духа. Ово је велика радост за све нас. Ми немамо ближег народа од српског, као ни ближе Цркве од Српске Православне Цркве. Лепо је и тачно казао Високопреосвећни Владика да одавде у ствари почиње корен и државе и Српске Цркве. Ми, Македонци, морамо констатовати да немамо ближег народа од Срба, али ни Срби на Балкану немају ближег народа од нас Македонаца нити имамо ближу Цркву од Српске, а ни Српска нема ближу од Македонске и све је на окупу са осталим Црквама. Ја сам веома усхићен што гледам овај прекрасан храм посвећен Светом Васкрсењу Христовом који је дело почившег митрополита Амфилохија, који је после оног мрачног комунистичког периода васкрсао Цркву у Црној Гори. Заправо Бог је васкрснуо, али је он помогао да васкрсне Црква и не само ови храмови који су творевина људских руку, него највише оно што представља васкрсење душа, васкрсење живих људских храмова Божјих. Помолимо се Богу за данашње заједничко, свето литургијско сабрање и јединство, захвалимо Богу што су наше две Цркве и наша два народа у јединству и најближи и највозљубљенији – поручио је митрополит Петар.
Светосимеоновску беседу је изговорио проф. др Микоња Кнежевић, а затим је, предвођена архијерејима, свештенством, монаштвом и великим бројем верних, кренула Светосимеоновска литија од Саборног храма до Немањиног града на саставцима Мораче и Рибнице, где је благосиљан славски колач. У наставку народни гуслар Максим Војводић отпевао је стихове уз струне гусала.
