Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије одржао је бесједу на Свето Јеванђеље по Луки у недјељу, 18. фебруара 2024. године у храму Светога Јована Владимира у Минхену:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ево, једно чудесно Јеванђеље и једна, наизглед, обична прича, као што су све јеванђеоске приче наизглед обичне, а у себи скривају највеће дубине и највеће истине. Највеће истине: о Богу, о човјеку, о Богочовјеку, о односу Бога и човјека и спасењу које Бог жели човјеку, и које човјек може да задобије.
У данашњем Јеванђељу описује се како је Господ пролазио кроз један град Јерихон. Град познат по својој долини, Јерихонској долини, која је пуна благодатне климе и свакога изобиља, то је она долина на коју је ђаво показивао са горе Христу и рекао све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. Али за данашњу причу то није толико важно. Важно је да је кроз тај град улицама пролазио већ славан Учитељ, за Кога су сви чули у земљи и о Коме су сви говорили, јер је многе исцјељивао, многе је хранио духовно, и многима давао здравље и живот. И као што је увијек бивало, народ и Његови ученици тискали су се око Њега тим улицама. Као што често бива, људи који су богатији у овоме свијету нису баш тако омиљени код народа а поготово ако су старјешине цариници, па се зна или сумња да на лукав начин долазе до свога богатства. Такав један малога раста није могао у ту гомилу да се укључи, јер је био малога раста и није хтио да га неко не би критиковао због његовог звања, него је отрчао напријед, знајући гдје ће Христос проћи и попео се на једну смокву. Гледано из перспективе тадашњих људи и перспективе закона, тај човјек је био на маргинама друштва, без обзира што је био необично богат, и био је омражен зато што је ако је у то доба хтио бити цариник морао је на неки начин бити посматран као издајник и служио је великој римској империји више него своме народу.
У сваком случају, један полуодбачени цариник попео се на смокву не би ли видио Учитеља о Коме сви причају и тиме показао да он чезне за Богом, да тражи Бога, да хоће Бога. Да се ико други питао осим Благога Христа прошао би поред те смокве, не обративши никакву пажњу на тога малога, можда чак злог и поквареног богаташа. Али пошто је Он Христос, пошто је Он Сав Милост, Он ради нешто контра од свих других и каже му Закхеју, сиђи брзо доле, данас ми ваља са тобом вечерати. За народ је то био шок, види Га, хоће са овим грешником да вечера, па када би он био учитељ, када би Он био тако добар као што се прича за Њега, Он никада не би ушао у кућу овога грешника. Али Христос не настоји да буде популаран, не настоји да се допадне, Христос хоће да на сваку иницијативу, на сваку људску жељу да се спасе, одговори неизрецивом и изобиљном милошћу. Тај један мали Закхеј, да се пење на смокву, да хоће само да Га види, и још увијек је резервисан, јер ко зна Ко је Тај али када се Милостиви Бог обрати њему пред свим људима по цијену да изгуби сву славу и част, и каже му хоћу са тобом данас да вечерам. Закхеј Га одводи у свој дом и прави велики гозбу и Он вечера са њим и сви то гледају са стране и говоре у себи или на глас какав си Ти учитељ, са ким ти обједујеш. А за то вријеме у Закхејевом срцу догађа се чудо. Замислите какво чудо, да један богаташ каже, ничим изазван Господе, пола имања свога даћу сиромасима, и ако сам шта коме закинуо вратићу четвороструко. Толико је милост Христова погодила његово срце. И Христос се радује и говори, данас дође спасење дому овоме, јер и ово је син Авраамов и Ја сам дошао изгубљеним овцама дома Израиљева.
Браћо и сестре, шта видимо из ове чудесне приче? Видимо да за Христа нико није изгубљен, нико није изван домашаја Његовог ока и Његове доброте, нико не може бити за Христа на периферији. Ако си мали или велики, знатан или незнатан, богат или сиромашан, ако си било какав, ко год да си, мушко или женско, из ког год да си краја овога свијета и ако само мали покрет направиш према Њему, Он ће ти на то рећи данас хоћу са тобом да вечерам. Ето, браћо и сестре, каква је и колика милост Христова. А ми? Ми смо данас овдје на вечери са Њим. Он је дошао једном заувијек да вечера са нама, са нама који се зовемо хришћанима. И увијек на овој Божанској служби, ништа друго се не догађа него Он вечера са свима нама и хоће да вечера са свима нама, и хоће да нам покаже своје неизрециво гостољубље. И то не гостољубље у Своме дому, у Својој цркви, не гостољубље у велељепној грађевини, него гостољубље у Своме срцу. То је оно што се данас догађа, браћо и сестре, и свако од вас треба да зна да је Он рекао Њему хоћу да вечерам са тобом. И ми у овоме тренутку вечерамо са Њим. То је оно што треба да знамо на овој Божанској служби и то је оно у шта нас ово Јеванђеље уводи, браћо и сестре, без обзира какви смо, ко смо, шта смо, Он хоће да вечера са нама само ако ми мало покажемо иницијативе да хоћемо да вечерамо са Њим а ви сте, дошавши у овај храм већ показали ту иницијативу за гозбом спасења. Амин, Боже, да тако буде.
