Румунска православна црква ове године свечано прославља 250 година од приспећа моштију Светог Димитрија Новог у Румунију.
Његове мошти чувају Букурешт од 13. јула 1774. године, када су донете из села Басарабов ради одбране града у време руско-турског рата 1768-1774. Данас се прославља као светац покровитељ румунске престонице, а сваке године се одржава једнонедељно поклоништво око његовог празника 27. октобра. Пренос његових моштију у Букурешт празнује се и 13. јула.
У част 250-годишњице, 4. марта 2024, почела је литија са његовим моштима и трајаће до 16. априла. Ово ће бити највеће такво поклоништво са његовим моштима од 50-их година прошлог века када је Румунија трпела велику сушу, преноси новинска агенција Базилика.
Шестонедељно путовање почело је богослужењем које је у патријаршијској Саборној цркви служио епископ синајски Пајсије, који је истакао да Свети Димитрије годинмаа чини безбројна чуда исцељења, помоћи и избављења.
Мошти су прво однете у Кампину, око сат и по северно од Букурешта, где су благословиле вернике неколицине парохија. Еп. Пајсије је у проповеди казао:
„Додиривање његових светих моштију чини да се осећамо дирнутим Божјом благодаћу, да се сетимо да је наш коначни циљ Царство небеско. У његовом присуству, као и код других светитеља, осећамо потребу да очистимо своју душу, да осветимо свој живот, да поново постанемо богоугодни, измирени са ближњима, помирени са собом. Светог Димитрија осећамо као доброг и ходатаја, пријатеља са којим се не можемо растати.“
Први дан поклоничког путовања завршен је у манастиру Караиману, где је архијереј одслужио јелеосвећење и свеноћно бденије.
***
Свети Димитрије је рођен почетком 13. века у сеоској породици у селу Басарабов, тадашњем бугарском крају. Још у детињству се предавао посту и молитви.
Једном је, ходајући пољем, случајно нагазио на птичје гнездо у трави и убио младе птице. Био је толико испуњен кајањем да је три године, зиму и лето, ишао бос у покајању. Када је одрастао, ступио је у манастир и после неколико година општежитељног живота добио благослов да обитава у пећини близу реке Лом.
После много година отшелничког истјазавања упокојио се у својој пећини. Прошло је 300 година, током којих је изгубљено свако сећање на простог подвижника. Затим је једног пролећа река поплавила пећину и однела тело Светог Димитрија, које је вековима лежало нетрулежно у пећини. Тело је однето низводно и закопано у шљунак. Прошло је још 100 година, а светитељ се у сну јавио једној парализованој девојци, казујући јој да замоли родитеље да је одведу на обалу реке, где ће бити исцељена.
Породица је, заједно са многим свештеницима и сељанима, отишла на место где су неки тамошњи људи раније видели необјашњиво светло. Копали су и убрзо откопали још нетрулежно и светло тело светог Димитрија, додиром којег је девојчица одмах оздравила. У селу Басарабову је подигнута црква у част чесних моштију, и годинама светитељ је ту учинио многа чуда.
Године 1774, током руско-турског рата, генерал Петар Салтиков је заповедио да се чесне мошти однесу у Русију како их Турци не би оскврнавили. Када су мошти приспеле у Букурешт, један побожни хришћанин пријатељ генерала молио га је да не лиши земљу једног од њених најдрагоценијих светитеља; па је генерал узео само једну светитељеву руку и послао је у Кијевопечерску лавру. Тело Светог Димитрија постављено је у Саборној цркви у Букурешту, где се од тада чесно поштује.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
