Његово Високопреосвештентво Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на Теодорову суботу Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Георгија и Света 42 новомученика момишићка, поводом славе ове светиње – празника Момишићких новомучника.
Саслуживало му је свештенство Митропоије црногорско-приморске.
Пред почетак Службе у чин ипођакона је рукопроизведен Огњен Боричић.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски-намјесник подгоричко-колашински рекао је да се данас сјећамо Момишићких мученика који ни по чему нијесу другачије посвједочили Христа него што су то учинили Севастијски мученици или оних четрдесет Аморејских мучника које смо прославили прије неки дан.
“И овај спомен на мученике нас подсјећа да ни они сви овако побројани нијесу неки инцидент, нешто необично у историји Цркве, него је историја Цркве и нашега народа проткана и прожета оваквим истим страдањима, гдје у један дан страдају многи и гдје у један дан страдају Христови младенци, дјеца”, рекао је он.
На крају богослужења благосиљан је и преломљен славски колач. Овогодишњи кум славе Небојша Азарић кумство за наредну годину је предао Александру Дрекаловићу.
Митрополит Јоаникије је рекао да је момишићка црква за наше очи мала, али је зато велика по своме духовноме значењу, и велика и славна.
Рекао је да су Севастијски мученици међу последњима који су страдали у вријеме гоњења ранохришћанске Цркве, а њихов спомен је све свјетлији како вријеме пролази. Толико је њихов празник знаменит, да се рачуна да обиљежава вријеме и дијели прољеће од зиме.
“Са њиховим споменом настају дани прољећа, дани свјетлости, дани васкрсења Христовог. Увијек их прослављамо у вријеме Часнога поста, али њихов празник увијек издвајамо и славимо. Са њима прослављамо и 42 мученика момишићка, својицу свештеника и четрдесет ђака пострадалих крајем седамнаестога вијека. Жртва невина, чиста”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Рекао је да су та времена била тешка времена турскога јарма, али су, с друге стране, то била славна и велика времена.
“То је вријеме Светог Василија Острошкога и Светога Стефана Пиперскога, вријеме великих подвижника острошких, двојице Исаија, претходника Светог Василија Острошкога – вријеме светих Божјих људи, Божјих угодника. А Свети Стефан Пиперски био је савременик ових догађања. Већ је био у дубокој старости. И сигурно је много суза пролио због страдања дјеце и свештеника овдје у Подгорици”, нагласио је он.
Владика је додао да је то било и вријеме Владике Данила Петровића.
“И можете онда лако схватити одакле Петровићима толика сила духа и толика сигурност на њиховом путу: зато што су имали такве учитеље и такве велике претходнике, као што је Свети Василије и преподобни Стефан Пиперски”, подсјетио је Митрополит Јоаникије.
Рекао је да Петровићи нијесу самоникли.
“Јесу велика и значајна лоза, потичу од старога српскога племства свакако, али су имали и велике претходнике”, рекао он.
У тим временима су, рекао је Митрополит Јоаникије, монаси и свештеници дијели и зло и добро са својим народом.
“Па су ови свештеници сигурно били учитељи овој дјеци и, ето, са њима су заједно пострадали. Та њихова жртва је равна жртви Мученика севастијских. И данас прослављамо двоструку празник – и првих мученика из првих времена и из нешто новијих времена. Ево, овај мали храм чува толику историју и толико предање”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Потом је отворена изложба иконостаса браће Ђиновски. Говорили су историчар умјетности драган Радовић и отац Александар Лекић.
Светкововање празника настављено је славском трпезом хришћанске љуббави и празничним програмом који су у част дјеце мученика приредила дјеца полазници вјеронауке при овом храму.
