Историјски сусрет вјерских поглавара у једној ТВ емисији – митрополит црногорско-приморски Јоаникије, реис исламске заједнице, Рифат Фејзић, барски надбискуп Рок Ђонлешај и врховни рабин Луциано Моше Прелевић говорили су о суживоту у Црној Гори, те како вјерске заједнице доприносе миру и толеранцији. У “Аргументима” су се емитовале и приче о примјерима превазилажења разлика и подјела.
На питање о суживоту вјерских заједница, митрополит црногорско-приморски Јоаникије истакао је да историја свједочи да сви имамо дубоке коријене, да се изградила култура, али да постоји и оно што је заједничко.
“Сада немамо отворених питања, може бити да су некада потребни чешћи сусрети. Међусобно комуницирамо, виђамо се, могло би то и више, али смо спремни да дамо допринос хармонизацији и успостављању бољих односа”, казао је митролопит.
Потребно је, додао је, концентрисати се на оно што нас гради.
Реис исламске заједнице, Рифат Фејзић, поручио је да је одговоност за суживот на највећим вјерским заједницама.
“Сви треба да дамо допринос колико можемо. Има материјала за суживот. Током вјерских празника, од свих нас ћете чути ријечи помирења и јединства, међутим на терену то није баш тако, па треба поставити питање да ли смо искрени у томе што говоримо и да ли се то спроводи”, истакао је он.
Додао је да се никада више није причало о вјери него сада, те да жели да да допирнос суживоту у Црној Гори.
“Бог нас је створио да живимо заједно”, нагласио је реис исламске заједнице.
Рок Ђонлешај, барски надбискуп казао је да се Црна Гора поноси суживотом и складом вјерских заједница.
“Вјерници то спороводе у дјело, свједоче да се може живјети заједно. Бар је посебан јер ту су и цркве и храм, катедрала, исламски центар. Морамо бити радосни и подстицати вјернике да живе заједно, ми смо ту и требамо допринијети суживоту”, казао је барски надбискуп.
Врховни рабин Црне Горе, Луциано Моше Прелевић, сматра да је суживот у Црној Гори јако добар, те да може бити још бољи.
“Знамо да постоји свемогућ бог, спремни смо да затворимо круг. Подршка синагоги показатељ је подршке вјерских заједница и међусобне слоге”, рекао је он у емисији “Аргументи”.
Прави вјерници, додао је он, поштују једни друге и настоје помагати једни другима.
На питање колико вјерски лидери могу да допринесу превазилажењу разлика и подјела, митрополит Јоаникије је казао да је у природи религије да шири мир и љубав.
“Обраћамо се људима, људским савјестима, младима, старима… То је наша служба. Нашу ријеч неко чује, усваја је и налази у њој снагу, а поједини то не желе да чују или чују изокренуто. Али, то је слобода човјека. Ми духовно сјеме треба да сијемо и у вријеме и у невријеме, обрађујемо нашу њиву, и она свакако доноси неког плода”, рекао је митрополит црногорско-приморски.
Додао је да вјерује да ће вјерујући народ божанске врлине ширити.
“Понајвећа је одговорност наша, али је сваки човјек одговоран. Не може се ничије мјесто надокнадити, свако може дати неки допринос.”
Митрополит Јоаникије је рекао да “ако има вјере и ако је свједочимо, поштоваћемо сваког човјека и свачију вјеру”.
“Своју вјеру љубиш, поштујеш, за њу живиш и страдаш, али исто тако поштујеш и туђу вјеру”, додао је он.
Реис исламске заједнице сагласио се са митрополитом Јоаникијем у порукама да се поштује туђа вјера.
“Не можеш за себе говорити да си добар вјерник, а да радиш лоше. Будеш корумпиран, па објесиш полумјесец и тврдиш да си добар вјерник. Од те вјере нема ништа… Поштуј друге у оној мјери у којој би волио да други поштују тебе. Треба да говоримо језиком који сви разумију – дјелима”, рекао је реис Рифат Фејзић.
Дјела, додао је, фали више и “треба се концентрисати да језик буду дјела”.
Реис је казао да политичари сигурно сносе дио одговорности по питању вјерске нетрепељивости.
“Живимо по законима које политичари донесу и мислим да би мањинама одговарало да имамо уређен систем. Нама би одговарао систем. Политичари често наносе подјеле које не бисмо смјели да имамо у друштву”, рекао је Фејзић, између осталог.
Барски надбискуп, Рок Ђонлешај, у “Аргументима” је казао да Католичка црква настоји да да пун допринос вјерском суживоту и складу, те да су конкретни примјери потребни у неким подручјима.
“Настојимо бити на испомоћ и другима, без обзира које су вјере и националности. Гледамо који су људи у потреби. Има пуно конкретних примјера када желимо допринијети, али има и недостатака… Видим допринос и кроз волонтирање, то нијесу само волонтери Католичке цркве, већ и других вјероисповијести”, навео је барски надбискуп.
Врховни рабин Црне Горе, Луциано Моше Прелевић, појаснио је да је свака јеврејска заједница независна, а рабин “само њихов службеник”:
“Основно правило јудаизма је љуби ближњег свог као самог себе. У свакој ситуацији и земљи постоје људи који желе замутити воду, по мени треба више искрености међу људима и више помагања.”
На питање коме одговара вјерска нетрепељивост, врховни рабин је рекао:
“Црна Гора је јако млада држава. Немамо бољег система од демократије, а у демократији, када долазе избори, људи настоје замутити воду. То нијесу прави вјерници.”
Митрополит црногорско-приморски казао је да не види да има проблема међу вјерским заједницама у Црној Гори.
“Међу људима и исте вјере често има проблема, али вјера није фактор разједињавања. Ако се проблеми и појаве, ми ћемо их превазићи. То је наше фино насљеђе. Али, онај који чини зло и злочин у име вјере, нити је вјерник, нити има везе са Богом. Он тиме вјеру брља и наноси јој штету”, рекао је митрополит у емисији ТВЦГ.
Реис исламске заједнице казао је да су отворени за сарадњу са свим вјерским заједницама.
“Сарадња на неки начин постоји, али мислим да није на неком завидном нивоу. Шта има нормалније од тога да један колега дође на сахрану колеги друге вјере, ми од тога правимо вијест. Ми морамо позивати вјернике искрено. Митрополит је ноћас имао јако добре поруке, али оне морају доћи до наших вјерника и да осудимо недјела наших сљедбеника”, указао је он.
Сарадња вјерских заједница, оцијенио је Фејзић, треба да буде природна.
“Довољно је небо, да имамо сви педаљ тог неба… Ако гледате међурелигијски дијалог у региону, нигдје није организованији него у Босни и Херцеговини. Ипак, мислим да је тамо најгора ситуација од свих земаља у региону. Овдје нам треба пуно искрености, и мене и свију нас”, нагласио је реис.
Рок Ђонлешај, барски надбискуп, рекао је да можемо бити задовољни што вјерске заједнице нијесу у сукобу, што се посјећују и евентуално савјетују.
“Да ли је то довољно, мислим да није. Требало би више да урадимо и да се организујемо у промоцијама, културним догађајима и да дамо пуни допринос у многим областима… Вјерујем да и наши вјерници од нас очекују више од тога јер је то потребно, крајње је вријеме организовати дијалог и мислим да то недостаје Црној Гори”, истакао је надбискуп.
Врховни рабин оцијенио је да је однос вјерских заједница искрен.
“Ми смо млада заједница, неколико пута смо правили скупове и позивали представнике других религија. Мислим да недостаје пуно упознавање једни других, ако се знамо, нећемо доћи до тога да нам нека мутивода са стране каже да неко ради оно што заправо не ради и одведе нас на криви пут”, рекао је Прелевић у “Аргументима”.
Додао је да смо сви “обитељ”, те да морамо помагати једни другима.
“Основ свега је дјело, те да волимо и помажемо једни друге без обзира на религију”, истакао је рабин.
Вјерама треба само слобода вјероисповијести
На питање да ли вјерске заједнице нарушавају секуларност, митрополит Јоанике је рекао:
“Ми овдје представљамо своје вјере и сигурно бисмо могли помоћи народу и држави у многим сегментима живота. За све нам треба сарадња са државом, која није на најбољем нивоу. Секуларност се највише одржава у томе што сви имају слободу, уз поштовање слободе других. Вјерама не треба ништа друго осим загарантоване слободе вјероисповијести. Ту држава мора да загарантује и слободу црквене имовине, што још у Црној Гори није урађено како ваља, нема закона о реституцији…”
Митрополит је казао да су о томе разговарали када је потписан Темељни уговор, али да тај процес још није кренуо.
Коментаришући Нацрт закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења, митрополит је поручио да вјере треба да се чују када се доносе закони који у некој мјери задиру и у вјерска осјећања и насљеђе.
“Случајеви промјена пола су доста ријетки и имамо разумијевања за такве људе. Али подстицати човјека на такву једну неприродну дилему је заиста опасно јер се ради о малољетним личностима. Познато је да они који промијене пол касније имају проблеме, желе да се врате у првобитно стање, долази до неизљечивих траума, долази до самоубистава… Зар нам и овако није доста проблема, него хоћемо их још!? Морамо, из пастирских разлога имати став о томе и мора се чути”, казао је за ТВЦГ.
Реис је рекао да не треба ружно схватити то што неко од вјеродостојника жели да прокоментарише нешто.
“Имамо право да изнесемо свој став. Разумијем и државну политику која мора неке ствари да уради, али и држава треба да уважи нас и наше мишљење. Сматрам да није страно да и ми некад нешто прокоментаришемо и кажемо свој став. Требало би да нађемо мјеру између секуларизма и рада вјерских заједница, мислим да је то могуће ускладити”, истакао је он.
Барски надбискуп је поручио да не треба говорити о границама, те да оне означавају подјеле.
“Држава и вјерске заједнице живе у истој држави и брину се за исте људе, за кога ћемо поставити границу? Ако држава сматра да ми као вјерски лидери морамо ћутати, онда се ту вара, јер ми не можемо ћутати. Ми ту дјецу крстимо, крштење је препород, ми смо им духовни родитељи, а родитељи не могу ћутати ако им се дијете угрози”, рекао је Ђонлешај.
Нагласио је да они нијесу конкуренти властима.
“Ако желимо дати допринос за добробит, онда нико никога не треба сматрати конкурентима”, додао је.
Ђонлешај је оцијенио да сви вјерски лидери треба да знају своју границу, ипак сматра да су запостављени када је у питању доношење неких закона.
“Требала би бити већа сарадња, без обзира што је Црна Гора секуларна држава, грађани су углавном вјерници. Као вјерски лидери морамо се ангажовати без обзира да ли се то свиђа држави или не”, истакао је надбискуп.
Врховни рабин Црне Горе казао је да Европа намеће неке ствари, те да се религија одваја од друштва.
“Религија нема баш неку слободу дјеловања у Европи, али реакција људи је да јачају десни покрети. Људи немају отпор према свему томе. Народу би требало поставити питање о законима и отворити шири дијалог”, закључио је Прелевић.
Извор: Митрополија црногорско-приморска / РТЦГ
