Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј је служио свету архијерејску Литургију 3. марта 2024. године, у Недељу блудног сина, у храму Свете великомученице Марине у Мачванском Метковићу.
Тумачећи данашњу јеванђелску причу о блудном сину, Епископ Јеротеј је истакао:
„У данашњем Јеванђељу о блудном сину, у Јеванђељу о човекољубивом и милостивом оцу, Господ говори шта је то покајање. Овде је грех описан као одлазак из очевог дома, где имамо сва блага, љубав и пажњу. Млађи син одлази јер није задовољан, али ван очевог дома нема те љубави и бриге и човек почиње да пропада. Гледајући ово Јеванђеље видимо да овде није централна личност блудног сина, него личност оца, јер кад блудни син схвати шта је урадио и какве су последице тога, да је то сиромаштво, глад и недостатак љубави у сваком смислу, његова прва помисао је о оцу. Он се сећа да у дому његовог оца имају они који су најмање слуге, а који су богатији и раскошнији, јер живе у већој љубави него он сада који мора да се храни храном за свиње. Он се сећа оца који га чека, а то је слика Бога, и креће према њему и види читав свој живот, читав свој промашај, а отац сваки дан излази на капију свога дворишта и гледа у даљину, у нади да ће видети сина. Отац када види сина, он му се неизмерно радује и не говори му какав је грех учинио, да је раскућио све што му је он дао, а што је опет све било очево, а не његово. Своју срећу исказује речима: Син мој мртав беше и оживе! Ето шта је живот без Бога, шта је живот када покушавамо да живимо својим снагама без Бога. То је стање духовне смрти. Отац прирећује гозбу на каквој до тада старији син никада није присуствовао. Да би Јеванђеље дочарало колико Бог воли човека, оно говори о некој љутњи и свађи која је настала између оца и старијег сина, који се буни како он и његови пријатељи никада нису били на таквој гозби, а са њим су увек. Отац му каже да све што је његово и синово је, нема преко тога ништа, а овај његов брат је био све изгубио, био је мртав и оживео. Ова јеванђелска прича је приказ и сведочанство Божије љубави према човеку.
Овом јеванђелском причом полако улазимо у пост и значајна је да бисмо се и ми сетили праоца Адама који је због свог греха, као и овај младић, напустио очев дом. Последице тог његовог одласка и лутања по беспућима су се одразила на читав наш род. Хвала Богу, Господ је послао Сина Свог Јединородног да дође да нас поново спасе и отвори врата раја. Кроз Велики пост ми ћемо прећи читав тај пут да бисмо на крају, у празнику над празницима славнога Христовог Васкрсења, доживели, колико то може овде човек на земљи, како се Васкрсењем Христовим укида та клетва, отварају се врата раја и ми поново улазимо у рај из кога смо били изгнани.“
Преосвећеном Епископу, на светој Литургији, су саслуживали свештеници архијерејског намесништва мачванског.
Извор: Епархија шабачка
