Брига за своје светиње није акт мржње, већ цивилизацијска дужност и питање верске слободе
На порталу Телеграфи Бек Бериша, посланик у косовској скупштини и председавајући одбора за безбедност, изнео је грубе и неосновсне оптужбе против Српске Православне Цркве поводом недавне посете епископа Теодосија и његових сарадника археолошкој локацији манастира Богородице Хвостанске у општини Исток 4. марта ове године. Одмах након посете уследио је вандалски напад на ову локацију од стране непознатих лица која су оштетила ограду комплекса.
Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве остаје забринута за Богородицу Хвостанску као једну од наших значајних историјских светиња, која је уврштена у специјалне заштићене зоне заједно са близу педесет других објеката Српске Православне Цркве на Косову и Метохији. Најновија штета на овом локалитету показује да су објекти Српске Православне Цркве и даље угрожени и да им треба заштита пошто на том простору не живи српско становништво и локацију не обезбеђује полиција.
У вези посете епископа Теодосија важно је нагласити да је посета организована заједно са представницима међународне мисије ЕУЛЕКС и у координацији са косовском полицијом због претходних незаконитих радњи на овом локалитету. Комплекс Богородице Хвостанске је под тим именом убележен у Закон о специјалним заштићеним зонама који је усвојила скупштина Косова и по коме на простору заштићених зона не може бити никаквих активности и радова без сагласности Српске Православне Цркве и Савета за имплементацију заштићених зона. То је јасно речено у закону, који нажалост косовске власти често не поштују.
Будући да господин Бериша очигледно не познаје законе Косова, иако је посланик скупштини треба да се подсети да је закон донесен због заштите објеката Српске Православне Цркве на Косову који су више пута претходних година нападани и скрнављени. Зато је 45 локација стављено под статус специјалних заштићених зона и то су локације Српске Православне Цркве, а поред тога и цело село Велика Хоча и историјски део града Призрена, у коме се поред осталих објеката налази и неколико средњовековних српских православних цркава.
Историја локалитета Богородице Хвостанске је више пута истраживана и пре и после Другог светског рата и пронађени су значајни артефакти који сведоче о комплексној историји овога локалитета. Од ране православне рано-византијске базилике из 6. века до 13. века када је објекат проширен и обновљен, Богородица Хвостанска је постала 1219. седиште Српске православне епархије хвостанске. Из тог времена пронађено је вредно Родопово звоно са српским натписом и два антиминса (платна за Литургију) као и остаци тробродне цркве, припрате, трпезарије и кула. О овом вредном споменику постоје бројни записи у средњовековној и савременој литератури јер је средиште ове епископије био важан хришћански, културни и образовни центар на овом простору. Крајем 17. и почетком 18. века овај објекат је страдао од стране османских власти након неуспелог покушаја ослобођења Балкана од стране аустријске војске. Од тада је Богородица Хвостанска остала у рушевинама, али се српски верни народ то често окупљао и молио Богу на њеним рушевинама што се наставило и до данашњих дана.
Оптужбе господина Берише да наша Црква шири мржњу тиме што води рачуна о својим светињама које су као такве убележене и у законе Косова заправо представља сама по себи израз етничке и верске мржње али и показатељ да је оштећење ограде око овог локалитета непосредна последица мржње која се систематски шири против Српске Православне Цркве и наших духовних и верских објеката од којих је више од 150 оштећено или оскрнављено након рата 1999. од стране албанских екстремиста.
Зато наша епархија апелује да се овај локалитет заштити и да се исправно обележи у складу са називом који стоји у закону о специјалним заштићеним зонама. У противном постоји могућност да ће бити изложен даљем вандализму и историјском ревизионизму које спроводе појединци из косовске власти, кршећи основне темеље људских и верских слобода које постоје у демократском свету.
Извор: Епархија рашко-призренска
