Након дуге и храбре борбе са тешком болешћу, преминула је Славица Лазић (1958–2024), једна од најзначајнијих српских црквених новинарки нашег времена.
Рођена је у Београду, у учитељској породици Танасијевић. Детињство је провела у Панчеву, где је завршила основну школу и гимназију. Поред журналистике, која ће постати њен животни позив, у младости се бавила и аматерским филмом. Режирала је осам филмова, од којих је филм „Лавиринт“ представљао ондашњу Југославију на међународном фестивалу UNIKA, у Азербејџану.
Студије новинарства је завршила на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Још у току студија активно је писала у омладинским и студентским листовима. Касније ће бити сарадник многих наших познатих новина и магазина, од којих посебно треба поменути Интервју, Илустровану политику, Став, Српску реч, Телеграф и др. Осамдесетих и деведесетих година ће радити интервјуе са многим истакнутим интелектуалцима (Борислав Пекић, Александар Саша Петровић, Мића Поповић, Никола Милошевић, Владета Јеротић, јрм. Атанасије Јевтић, Давид Албахари и многи други), који се данас сматрају антологијским.
Од почетка 2000-их се подједнако активно и успешно бавила и односима с јавношћу. Била је чланица Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.
Последњих двадесетак година претежно је сарађивала са медијима Српске Православне Цркве. Била је стални члан Православља, новина Српске Патријаршије, а на радују Архиепископије београдско-карловачке Слово љубве је уређивала и водила емисије „Православље“ и „Препознавање“. Готово да не постоји значајна личност из света науке, уметности, културе, спорта итд, чије је стваралаштво везано за хришћанску духовност, која није била њен саговорник.
У архивама медијских кућа у којима је Славица Лазић радила налази се више од три стотине њених интервјуа, репортажа и ауторских текстова. Талентом и преданим радом, оставила је доиста значајан траг у српској, посебно црквеној, журналистици. Њени многобројни прилози важна су сведочанства за разумевање духовних кретања на овим просторима последњих четрдесетак година.
Један мали број њих она је сакупила и објавила у књизи Лицем к лицу (Београд 2014), првом од неколико планираних томова. Књига је наишла на изузетан пријем, о њој су говорили или писали почивши патријарх Иринеј, садашњи митрополит Јоаникије, академици Владета Јеротић, Матија Бећковић, Василије Крестић и др.
Треба поменути да је Славица Лазић била и један од актера духовног препорода осамдесетих година. Са својим супругом, почившим ђаконом др Милорадом М. Лазићем, од раних осамдесетих је била активни члан литургијске заједнице у манастиру Ваведењу, у којем су тада, као млади јеромонаси, служили ученици оца Јустина – Амфилохије (Радовић), Атанасије (Јевтић), Иринеј (Буловић) и др. Средином осамдесетих, Амфилохије (Радовић) постаје епископ банатски. Тада из Београда за Вршац с њим одлазе Милорад и Славица са децом, а Милорад убрзо постао његов први ђакон.
Од ране младости до самог краја трудила се да својим радом црквени живот српског народа учини култивисанијим и разноврснијим, а интелектуални живот духовнијим. Већ сада је јасно да њен труд није био узалудан.
Како рече велики песник, „нема смрти, има сеоба“. Зато нека је Господ, у којег се читавог живота уздала, прихвати у наручје своје.
* * *
Данас, 2. априла 2024. године, на београдском гробљу Лешће, молитвено је испраћена Славица Лазић (1958–2024), новинар, дугогодишњи вредни медијски посленик на њиви Господњој. Опело су служили свештеници Александар Ђаковац, Далибор Стојадиновић, Владимир Марковић и Дарко Радовановић и ђакон Ненад Идризовић, уз молитвено учешће чланова породице и многобројних пријатеља и сарадника покојнице.
Подсетимо да је Славица Лазић дуги низ година писала за "Православље", новине Српске Патријаршије, док је на Радију Слово љубве АЕМ била аутор и водитељ емисија "Православље" и "Препознавање" у којима је разговарала са многим духовницима СПЦ и истакнутим личностима из различитих сфера друштва, науке, културе, спорта... Памтићемо је по широком осмеху, топлом срцу које се увек интересовало за осећања другога, као и по професионалном односу и труду у сфери медијског деловања.
Извор: Радио Слово љубве
