У "Православљу" - новинама Српске Патријаршије (бр. 1368; 15. март 2024.), на стр. 44, објављен је ауторски текст катихете Бранислава Илића под насловом: "Велики покајни канон Светог Андреја Критског - врхунац великопосне поезије".
Закорачили смо на пут четрдесетодневног подвига и поста. Као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време свете Четрдесетнице препорађају од огреховљености, због тога и једна богослужбена химна период свете Четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом. Света Четрдесетница за нас представља свецели подвиг кроз који корачамо ритмом великопосних богослужења. Ступајући на пут Великог поста ми ступамо на пут подражавања Спаситељевог поста и подвига, али и на пут који су нам пропутили велики подвижници који су у свом подвигу просијали. Време свете четрдесетнице не представља само духовни и телесни пост, већ подразумева подвиг целокупног бића човечијег. У једној Триодској стихири појемо: Пост није уздржавање од хране које само вршимо, него плот која је на нама, мучи нас да је умиримо и тако достојни будемо причешћа, Јагњета за свет закланог вољом Сина Божијег, и духовно празнујемо из мртвих Спаситељево Васкрсење; на висину доброчинства да се уздигнемо.
Богослужење Великог поста се разликује од обичног и по спољашњој форми, али и по садржају. Све је усмерено ка довођењу човека до познања његовог грешног стања. Врхунац великопосне поезије садржан је у Великом покајном канону Светог Андреја Критског. Овај канон пева се (или чита) на Великом повечерју у прва четири дана Великог поста, као и на Јутрењу четвртка пете седмице поста.
Велики покајни канон дело је знаменитог светитеља и химнографа Светог Андреја Критског. Врхунац његовог светог дела било је архипастирско служење на Криту, ту је он био светилник свету, обасјавајући Цркву Христову својим богонадахнутим учењем и својим животом, пуним врлина. Канон који је настао из пера и срца Светог Андреја Критског садржи многобројне особености, како по броју тропара, тако и по самој тематици. Ово је најдужи канон који је присутан у богослужењу наше Цркве, састоји се од 250 тропара, а сваки од тих тропара подељен је са стихом „Помилуј ме Боже, помилуј меˮ, који се наизменично понавља. Нећемо претерати ако кажемо да је велики покајни канон највеличанственији пример црквене поезије. Ово химнографско дело Светог Андреја Критског можемо описати као покајни плач који у нама људима побуђује жељу и потребу за свецелим покајањем. По узору и на остале каноне и овај великопосни покајни канон је настао на темељу структуре која укључује девет библијских песама. Уметање тропара између библијских песама представља спој библијских песама и химнографских састава – ирмоса и тропара, који су надахнути садржајем библијских песама, које им претходе. Канон представља сложен химнографски састав састављен од осам или девет ода (ωδή – песма). Свака песма се састоји од једног ирмоса и неколико тропара, који се пишу по узору на ирмос како у погледу мелодије, тако и у погледу броја слогова и места нагласка. Друга песма канона остала је у практичној богослужбеној употреби једини у време Велике четрдесетнице.
Химнограф Свети Андреј Критски је проткао велике библијске теме – Адама и Еву, рај и пакао, патријарха Ноја и потоп, Давида, обећану земљу, и најзад Христа и Цркву – исповедањем греха и покајањем. Канон је специфичан јер поред библијских тема вернима указује на лични аспект, односно позива нас на суштинско покајање. У канону је изражен значај библијских догађаја за живот припадника Цркве. Појање (или читање) Великог покајног канона Светог Андреја Критског праћено је чињењем метанија, што указује да поред молитвеног, припадници Цркве у овом богослужењу учествују и молитвеном гестикулацијом. Грчка реч μετάνοια значи преумљење, промену ума, свецело покајање, тако долазимо до чињенице да је метанија поклон који долази од покајног расположења. Метанисати, значи клањати се, поклонити се. Метаније су телесни израз наше вере, молитве и уопште душевног стања покајања, смирености, скрушености и побожности. На послетку, не можемо се отети утиску да је Велики покајни Канон Светог Андреја Критског путоказ који нас својим садржајем води ка покајању које је могуће једино у нашој присној заједници са Господом, о чему сведоче речи из великопосног канона Светог Андреја Критског, којима крунишемо ово кратко промишљање:
Откуда ћу почети са оплакивањем дела мога грешног живота, шта ли ћу узети као почетак садашњем ридању, Христе? Но ти као милостив даруј ми опроштај грехова.
Не беше у животу тренутака без греха, нема ни дела ни злобе које ја, Спаситељу, не учиних и не сагреших умом и речима, и жељом, и нерадом, и мислима и делима, као нико никада.
(Из великог покајног канона Светог Андреја Критског)
Бранислав Илић, катихета
