Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 31. марта 2024. године, у другој недјељи Великог и часног поста, коју наша Света црква прославља у спомен Архиепископа солунског – Светог Григорија Паламе, одслужио је Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, са свештенством и вјерним народом.
Током Свете службе Божије сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије надахнутом и празничном бесједом у којој се осврнуо на спор Светог Григорија Паламе и светогорских монаха око Варлаамових оптужби и око самог Варлаама, који је обожење сводио на подражавање Бога, током којег је Свети Григорије Палама одбранио исихазам, који су на Свету Гору Атонску донијели Свети Јован Лествичник и Свети Никифор Исихаста, тврдећи да познање или “виђење” Бога јесте чин искуства:
,,Ове недјеље прослављамо једну значајну побједу. Није та борба унутар Цркве дуго трајала, можда двадесетак и више година, али 1351. године, као резултат великог подвига Светога Григорија Паламе против оних који су ниподаштавали духовно искуство Цркве Божије, који су ниподаштавали подвиг светогорских монаха и сматрали га бесмисленим, Црква је извојевала побједу.”
Митрополит Јоаникије је потом нагласио да је Свети Григорије Палама поред тога што је био учен и веома образован имао оно што је још важније, а то је истинито духовно искуство којим је лако оповргао лажно јеретичко учење:
,,Свети Григорије Палама, који је тада био светогорски монах, веома образован, имао је свјетско знање и образовање, али је имао оно што је још важније – и духовно искуство. Он је оповргао лажно учење, лажно хришћанство Варламово, који се био отуђио од пуноће православља иако се испочетка представљао као православни, чак као бранич православља, али је његова такозвана одбрана православља заправо било разарање православља, јер је сво његово знање било затровано гордошћу и високоумљем. Свети Григорије Палама је говорио да није довољно само свјетско образовање, иако је оно корисно, већ да је потребан просвијетљен ум Божијом свјетлошћу и очишћено срце и душа да би човјек правилно разумјевао овај живот и свијет и смисао живота и да би правилно приступао Божијим тајнама и тајни личности и Бога и човјека”, бесједио је Владика.
У другом дијелу свог архипастирског празничног слова Митрополит Јоаникије је посебно подвукао да се хришћани кроз вјекове по мјери свога очишћења и отворености своје душе и срца заправо удостојавају Божијих дарова – нестворене Божије свјетлости:
,,Као што су се Свети апостоли Петар, Јован и Јаков удостојили да буду причасници те свјетлости на Гори таворској, тако се хришћани кроз вјекове, сви они који иду путем Божијим, који се труде да постом и молитвом угађају Богу, који се држе светог православног благочешћа, православне вјере и духовности – они се по мјери свога очишћења и отворености своје душе и срца удостојавају Божијих дарова, нестворене Божије свјетлости.”
Он је на крају закључио да је духовни живот неодвојив од духовног учења, те да је управо то замка у коју су упали Варлаам и његови ученици будући да су ниподаштавали духовно искуство и садржај духовнога живота:
,,Не можемо да одвојимо духовни живот од догматског учења, мада на први поглед било је више расправе око садржаја духовног искуства и то је оно што такође Свете црква његује, чува и када је потребно брани. Зато што дух овога свијета повремено, због гордости човјечије, устаје да разара Цркву Божију, као што су раније иконоборци разарали Цркву, то је дуго трајало, и ови ученици Варламови и он сам су ниподаштавали духовно искуство и садржај духовнога живота, ниподаштавајући пост и молитву и аскетски подвиг, управо ово што ми његујемо у току овога Великога поста. То је Свети Григорије бранио и разорио лажна учења и безбожника Варлаама и његових ученика. Као што је Господ у оно вријеме послао светогорским монасима Светога Григорија Паламу, да одбрани духовно искуство које су они његовали вјековима, тако Господ шаље своје угоднике, апостоле у сваком времену и сваком народу да чувају Цркву Божију и да сачувају свету и непорочну православну спасоносну вјеру кроз сва времена”, поручио је на крају свог обраћања Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
