Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 17. априла, Литургију пређеосвећених дарова у Манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта. Салуживало је братство ове свете обитељи и свештенство Архијерејског намјесништва которско-тиватског.
Високопреосвећени Митрополит у својој бесједи се осврнуо на Прво велико бденије – јутрење са читањем Великог канона Светог Андреја Критског, које зовемо и стојањем Свете Марије Египћанке, које се служи у сриједу вече пете седмице Свете четрдесетнице – подсјетивши да Свети Андреј, али и Света Марија имају искуство од Свете земље.
“То је аутентично, старо, истинско, хришћанско духовно искуство које је настало у земљи куда је Господ Исус Христос ходио својим стопама и чинио многа чудеса”, бесједио је Владика Јоаникије.
Појаснио је да се током читања Канона Светог Андреја Критскога послије сваке стихире прави велика метанија, наравно ко може, што је било старо искуство да се покаже да и душа и тијело, ум и срце, и цијело наше биће треба да учествује у молитви.
“Докле читамо те стихире, које су пуне духовнога садржаја и подстичу нас на покајање, та метанија, коју правимо послије сваке стихире, показује да учествујемо свим нашим бићем, и тјелесно. И наше тијело и наше тјелесне силе приносимо Господу на дар, и цијело наше биће жртвујемо, на духовни начин, Господу Богу живоме, као што говори Свети апостол Павле, да цијело наше биће и наше тијело треба да принесемо Господу као жртву живу и благоухану. То је права и истинска служба Господу и то је старо искуство и докле се тијело окреће, а и замара, дотле јача дух, и дух и тијело заједно учествују у овом великом подвигу и у овој Светој служби”, казао је Митрополит.
Свети Андреј Критски је сабрао и изразио старо искуство које је затекао раније у Палестини, у Светој земљи код подвижника и монаха, сабрао искуство претходних вјекова и написао овај Канон који нас сваком својом стихиром подсјећа на личности из Старог завјета, на поједина мјеста из Свете земље:
“Иако тјелесно нисмо у Светој земљи, ма гдје да читамо и да служимо овај Велики канон, он нас преноси у тај освештани простор. Многе стихире су усмјерене на то да нас подстакну на покајање, истичу се библијски примери покајања. Истичу се цар Давид, цар Манасија и указује се и на то како их је Господ услишио због њиховога покајања, а све то је написано да би се и наша душа пробудила и да бисмо и ми сагледали себе из перспективе вјечности. Да бисмо на вријеме очистили своју душу, своје срце, своје мисли, да бисмо се припремали за последњи час и за сусрет са Господом. Наравно, по мјери наше вјере и по мјери нашега очишћења, ми се стално сретамо са Господом кроз молитву, кроз Свете тајне Христове, али се спремамо и за онај последњи и коначни сусрет за сједињење са Господом у вјечности.”
Говорећи о Преподобној Марији Египћанки која се у току овога поста, од самог почетка па све до Велике недјеље, истиче као примјер великог подвига који је изнад људске природе, Високопреосвећени је дао и одговор и како је могуће човјеку од крви и меса, као што је била Марија Египћанка, претходно велика грешница, касније велика подвижница, вршити онај подвиг који је изнад људске природе.
“Зато што Господ притиче свима онима који се искрено и од свег срца кају и труде Њега ради. Он им даје силу и моћ, и благодат и крепост и снагу, да могу да чине подвиг који је изнад људске природе. Ако је ико то показао, то је показала Света Марија Египћанка која је покајањем растргла окове гријеха, али уз Божију помоћ, и живјела као анђео Божији у истој оној пустињи гдје је доста времена провео и Свети Јован Крститељ и Свети пророк Илија, касније Преподобна Петка – Параскева и многи други подвижници”, казао је Владика, подсјетивши да су палестински подвижници који су живјели са десне стране Јордана имали обичај да на самом почетку Часнога поста пређу ријеку Јордан и тамо се подизавају све до Лазареве суботе када се сабирају у своје манастире и служе свете службе. Дакле, Велику недјељу проводе на заједничким богослужењима и заједно дочекују Васкрсење Христово, а ко је могао ишао би на Гроб Господњи да тамо дочека Васкрсење Христово.
По његовим ријечима овај Часни и велики пост нас добрим дијелом подсјећа на подвижнике који су се подвизавали на Синају, Сиону и у Светој земљи и преноси у тај простор, у ту причу о великим Божијим дјелима.
“И ма гдје да се налазимо, можемо бити удаљени хиљадама километара од Свете земље, али у току Великога поста, ако смо редовно на светим богослужењима, ми смо духовно и мислено у Светој земљи. И будите сигурни да благодат Гроба Господњега и осталих светих мјеста дјелује и на нас који смо далеко само ако идемо путем Божији. Можемо доживјети и крсно страдање Христово и Његову смрт и Његово васкрсење и ван Свете земље, Господ је то тако дао да нема суштинског значаја да ли смо у Светој земљи или не. Да нас Господ удостоји да се поклонимо страдањима Христовим, да се на такав начин очистимо и просветимо, и духовно обновимо, и да се спремимо за велики празник и за велику радост Васкрсења Христовога јер се надамо да ће нас Господ Својим васкрсењем учинити саучесницима и причасницима Његовога васкрсења, Његове побједе над смрћу и Његове вјечне славе и вјечнога царства Његовога”, поручио је на крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
