Васељенски патријарх Вартоломеј, у свом званичном обраћању на 9. међународној конференцији „Наш океан“, одржаној у уторак поподне, 16. априла 2024. године, у Културном центру Фондације Ставрос Ниархос, у присуству премијера Грчке Киријакоса Мицотакиса, архиепископа атинског и све Грчке Јеронима, многих шефова држава, министара грчке владе, функционера међународних организација, стручњака и привредних чинилаца, као и личности из целог света, - указао је на важност сталног држања на уму катастрофалних последица рата на нашој планети и молитви за мир на Блиском истоку и широм света.
Обраћајући се публици на енглеском језику, Васељенски патријарх је напоменуо да се овај сусрет одвија у време неизвесности у свету док ескалира сукоб на Блиском истоку, где је толико живота већ изгубљено, а толико се невиних људи и даље суочава с глађу. Он је замолио за минут ћутања „док своје мисли и срца окрећемо жртвама рата у Израелу и Палестини, као и на нашем сопственом континенту“.
Осврћући се на питање климатске кризе и њеног утицаја на морски живот, патријарх Вартоломеј је истакао да дуже од 35 година, од времена његовог блаженопоч. претходника, патријарха Димитрија, и за време његове патријарашке службе, Васељенска патријаршија наглашава да је заштита творевине заједничка обавеза. С тим у вези, он је подсетио да је Патријаршија организовала еколошке симпозијуме у појединим водним екосистемима планете, као што су Јадранско море, Црно море, Амазон, реке Мисисипи, како би се истакао њихов значај за живот на планети, као и опасности које им прете. Осврћући се на значај тајне Крштења, као и празника Богојављења, када се врши освећење воде крстом, Цариградски патријарх је нагласио:
„Вода има духовно и симболично значење, вода планете није приватни ресурс за неке, већ свети дар за све. Свака личност овде – сваки човек на овој планети – јесте микрокосмос океана, мали свет вода који одржавају живот. Укратко, сами океани обједињују сваки континент, сваку обалу и сваког грађанина наше планете.“
Васељенски патријарх је у свом говору, између осталог, истакао да садашња генерација дугује да следећим генерацијама остави свет „барем добрим, ако не и бољим од оног који смо добили“. Међутим, рекао је, трагична стварност је „да ће наша генерација бити прва која ће завештати планету уништену незнањем, као и равнодушношћу, али и злоупотребом и похлепом. Ако нисмо спремни да прихватимо своју одговорност пред Творцем и његовом творевином, можемо бити ганути кривицом што својој деци ускраћујемо праведан приступ природним добрима.“
Свјатјејши је своје обраћање завршио истакавши да је Цариградска патријаршија увек истицала важност сарадње међу народима, културама и религијама по питањима очувања Земље. „Данас знамо да шта год да урадимо у једном углу планете има непосредне и трајне последице по остатак планете. Данас знамо да религије могу бити моћни савезници у решавању питања социјалне правде”, рекао је он, истичући да је дужност и одговорност свих да делују сада. „Сви ми – и сви заједно! – морамо да се позабаве оним што је несумњиво најхитнији изазов нашег времена, изазов са значајним последицама по мир и правду у нашим друштвима, за становништво и политику наших заједница, и за економију и безбедност наших народа“, нагласио је Васељенски патријарх.
За време конференције Патријарх је имао кратак разговор са учесником г. Џоном Керијем, бившим државним секретаром САД (2013-2017) и специјалним изаслаником председника за климу (2020-2024), који је у свом говору похвалио надахнуту службу Васељенског патријарха у заштити природне средине.
Исте вечери Свјатјејши патријарх је имао приватни састанак са премијером Грчке, током којег су разговарали о актуелним црквеним и другим питањима. Касније су присуствовали пријему који је приредио господин Мицотакис у просторијама Хеленик јахт клуба у част лидера који учествују на међународном скупу.
За наш портал превод са енглеског приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthodoxtimes.com
