Григорије С. Дебољски: Трапаве седмице
Свештене заповести о посту средом и петком Црква не примењује баш сваке среде и сваког петка током године. Чувајући православне хришћане од учешћа у заблудама неких древних лажних учитеља, или услед поштовања великих празника, Црква по некада разрешава пост средом и петком, а седмице у којима мрсимо у свим њезиним данима обично називамо трапавим. Таквих седмица је шест у години.
Као прво, пост среде и петка разрешава се у првој припремној седмици пред св. Четрдесетницом која почиње недељом Митара и Фарисеја. Разрешење поста у овој седмици вероватно произилази од постепеног увођења уздржавања својим верницима, које се, после ове трапаве седмице којом иначе и одпочиње Триод и сама припрема за Велики пост, од следеће недеље зване Блудног сина, проводи са двама данима поста, док се у трећу – Месопусну, и најзад, Сиропусну – уздржавање још више појачава. Разрешујући нас поста у почетку припреме, Црква изобличава гордељивог фарисеја који се упразно хвалио двократним својим постом током седмице, те самим тим и поступа другачије од његовог лицемерног и хвалисавог поста. Смирени митар, само једним својим покајањем због греха, оправдао се пред Богом више него фарисеј.
Црква нас, затим, разрешава поста и сирне или како народ каже беле седмице, постепено нас приводећи посту, а истовремено изобличавајући лажно схватање и учење јаковита и тетрадита. Јаковити, који изникоше у VI веку и расејаше се по Сирији, заступаше Евтихијеву јерес и противно правилу целе Васељенске Цркве, постили су само три дана у сирној седмици: уторком, средом и четвртком, по угледу на пост и покајање Ниневљана. Тетрадити, пак, или како их Други Васеленски Сабор назива средници – средом су јели месо, а постили су целу сирну седмицу.
Примедба: Тетрада, грчка реч значи четврти. Тетрадитима св називају зато, што у четврти седмични дан, тј. после среде, нису постили, него су пост држали сирне седмице; Пасху су празновали 14. дана марта месеца . Неки од њих чак ни на Пасху нису разрешавали пост , Тетрадити се још називају суботницима, манихејцима, и четрдесетодневницима.
Даље, Црква нас разрешава поста средом и петком током светле седмице ради најсветлијег празновања Пасхе, сматрајући целу ту седмицу као један дан.
После Пасхе, Црква разрешава пост у седмици Педесетнице а све у част два узвишена хришћанска празника – Свете Тројице и Силаска Светога Духа, и отуда сматра целу седмицу као један дан, баш као и светлу. На трапаву седмицу после Педесетнице указују и древни писани споменици хришћанства; у Апостолским установама се каже: “после Педесетнице празнујте једну седмицу”. И најзад, пост среде и петка разрешава се у двама седмицама поклада – од првог дана Рождества Христовог до навечерија Богојављења Господњег. Ово разрешење установљено је у част великих празника Рождества Христовог и Богојављенија Господњег. У црквеном уставу о покладама се каже, “да од Рождества Христовог до светог Богојављенија, пост и клечање никако да се врше, ни у храму, нити у келијама”.
Примедба: По древним правилима Цркве, пост среде и петка, у неким местима, разрешавао се такође током седам седмица Педесетнице, тј. од Пасхе па до дана Силаска Светога Духа. Потоњи манастирски Устави св. Савве, Евтимија Великог, Теодора Студита, Атанасија Атонског разрешавали су пост среде и петка не само ради Рождества Христовог, већ и ради других великих празника Господњих, Богородичних и неких светитељских. Да би се ово разногласије каснијих устава измирило са древним правилима, константинопољски патријарси-Николај Граматик у 11. веку, и Лука Хрисоверг у 12. веку, као и други светитељи, писали су своје посланице и одлучили да пост среде и петка треба прекратити једино ради двају великих празника Рождества Христовог и Богојављенија. Међутим, и после овакве одлуке великих патријараха спор о разрешењу поста у среду и петак изникао је у нашој отаџбини.
У 1175. г. Ростовљани су изагнали из своје средине свога епископа Нестора због тога што им он није дозвољавао да разреше пост среде и петка ради Господњих празника, осим за Рождество Христово и Богојављеније. Међутим, синовац смоленског епископа Мануила, који се звао Теодор, искористивши личну наклоност ростовског и владимирског кнеза – Андреја Богољубског, учио је да пост среде и петка не треба разрешавати само пред Господњим празницима, него и пред нарочитим светитељским, па и током целе Педесетнице. Лука Хрисоверг, патр. константинопољски, писао је Андреју Богољубском и изнео учење да пост среде и петка треба потпуно разрешити само за велике празнике: Рождества Христовог и Богојављеније, а за остале Господње, Богородичне и нарочите светитељске празнике може се дозволити само веће или мање слабљење поста. Епископ ростовски Леон, Несторов предходник, још од 1158. Г. није хтео да се сагласи са патријархом и почео је проповедати ново учење по коме пост среде и петка не треба разрешавати ни пред којим Господњим празником, сем Рождества Христовог – учење то у летописима је названо Јеретичким .
У 1168. г. Кијево-Печерски архимандрит Поликарп, сходно Теодоровом ставу; разрешио је у својој манастирској обитељи пост среде и петка за све Господње празнике и током целе Педесетнице, позивајући се на Студијски устав који је у праксу обитељи уведен још за време преп. Теодосија. Ипак, мишљење да пост среде и петка треба разрешавати само пред празницима – Рождвства Христовог и Богојављења, како је утврдио патр.
Лука Хрисоверг, а Црква Грчка прихвашила као своје, мало по мало, овладало је и у Руској цркви и сачувано је до данас.
