Његова Светост Патријарх цариградски г. Вартоломеј је у понедељак, 22. априла 2024. године, имао званичан састанак са Његовом Екселенцијом председником Француске Републике г. Емануелом Макроном, који га је са великим поштовањем и пригодним почастима примио у Јелисејској палати.
У име француског председника састанку су присуствовали: Анастасија Колосимо, саветник за међународне односе г. Бертранд Буцхвалтер, саветник за европско-турске односе, гђа Виолен Демаре, саветник за безбедност, и г. Жан-Кристоф Позел, саветник за верска питања, а испред Цариградске Патријаршије: Његово Високопреосвештенство Митрополити халкидонски г. Емануел, француски г. Димитрије и Саранде Еклесијаста (Лозенград) г. Андреј, као и отац Аетије, шеф кабинета Његове Светости.
Разговори, који су трајали више од сат времена, протекли су у срдачној атмосфери и усресређени су на иницијативе Цариградске патријаршије и актуелна питања. Патријарх је захвалио председнику Француске на позиву на сусрет и топлим речима и пренео му благослов Цариградске цркве за свеукупну успешну организацију и одржавање предстојећих Олимпијских игара у Паризу и изразио жељу да оне обележе почетак примирја, као што се дешавало у давна времена.
Затим је Његова Светост са пратњом посетио седиште Сабора римокатоличких бискупа Француске, где га је топлим речима дочекао председник Сабора, надбискуп Ремса г. Ериц де Моулинс-Беауфорт. Патријарх није пропустио да истакне братске односе између њега и папе, њихово заједничко истицање синодалности, као и могућности које се пружају за односе између Православне и Римокатоличке цркве до предстојеће годишњице, 2025. године, 1700. од сазивања Првог васељенског сабора у Никеји.
Патријарх Вартоломеј је у свом говору на пријему између осталог истакао:
„Дарежљивост овог пријема који је понудила Бискупска конференција доприноси нашој чврстој посвећености да радимо на помирењу наших сестринских Цркава кроз гестове екуменског милосрђа. Односи Васељенске патријаршије и католичке цркве Француске нису ни новина ни иновација. Можда је потребно, узгред буди речено, подсетити да је управо у контексту Климентинског мира (1669-1679), у другој половини 17. века, дошло до комуникације између Сабора епископа Француске, претходника Вашег садашњег сабор, и Архијерејског синода града Константинопоља, и омогућио је да отпочне дубок и плодан теолошки дијалог.
Превазилазећи вишевековне предрасуде везане за болно раздвајање Цркава Истока и Запада, Католичка црква Француске је увек показивала велико интересовање за зближавање Цркава. Својим научним радом она непрестано показује велико интересовање за светоотачко богословље Византијске Цркве, њену еклисиологију и њено богослужбено предање, видећи у свему томе многе елементе који могу створити повољне услове за помирење и заједништво. Она је увек инсистирала на ономе што уједињује наше Цркве, а не на ономе што их дели. Ништа више не треба рећи о њеној улози посредника између Рима и Новог Рима. А улога француског епископата у разним комисијама Другог ватиканског сабора је свима позната.
Стога смо, свесни овог дугог пријатељства, и у жељи да га ојачамо, позитивно одговорили на први позив Сабора бискупа Француске 1995. године. Била ми је част бити тако срдачно дочекан од стране скупштине чијој озбиљности и способности можемо само да се дивимо, у њеној бризи да прилагоди Јеванђеље и његово проглашење посебним условима Француске Републике, посебно у вези са појавом изазова модерног доба секуларизације“.
На крају, Патријарх Вартоломеј се осврнуо на питање заједничког прослављања Христовог Васкрсења, рекавши:
„Како да не изразимо жељу да једног дана видимо да сви хришћани славе Васкрс на заједнички датум. Већ у априлу 1700. Касини је позвао архимандрита Хризантему Нотара, љубитеља астрономије и будућег патријарха јерусалимског, да посети Париску опсерваторију како би размотрио потребу за реформом календара у научном оквиру. Ово довољно говори да ова жеља није нова и да отвара перспективе пуне наде. Дозволите нам да се са ових неколико речи још једном захвалимо на пријему и још једном вам кажемо колико смо срећни што смо међу вама. Јер, како пише псалмиста: „Како је лепо и како је пријатно кад браћа живе заједно“ (Пс. 132, 1).“
Превод са грчког приредила
редакција портала "Ризница"
Извор: Еc-patr.org
