У овој новој декларацији верска власт Ватикана даје смернице о добро познатим и новим темама, као што је сурогат мајчинство и промена пола. – И даље стриктно Не абортусу и еутаназији. - Фокус на сиромаштво, израбљивање, ратове и дискриминацију жена.
Католичка црква је позвала на одбрану људског достојанства од тренутних претњи и у суштини је одбацила сурогат мајчинство. Такође се држи свог строгог Не абортусу и еутаназији. Такође постоји Не и промени пола, осим медицинске корекције абнормалности. Она свој став у документу „Dignitas infinita“ (Бескрајно достојанство), објављеном у понедељак у Ватикану, оправдава дужношћу да брани од Бога дато људско достојанство.
Опсежној декларацији на 25 страница претходило је пет година припремних радова. Аутор је централна установа за очување и даљи развој католичких догми, Дикастериј за верско учење у Ватикану под кардиналом Виктором Фернандесом, уз изричито одобрење папе Фрање. Документ је заснован на библијском учењу да је човек створен по лику Божјем, на опште обавезујућим етичким принципима и на Универзалној декларацији о људским правима из 1948. године.
У новом тексту Ватикан позива државе и владе да бране аутентичну идеју људског достојанства. „Дужност држава је не само да га штите, већ и да обезбеде услове неопходне да би се људско достојанство развијало у холистичком унапређивању људске личности. Поштовање људског достојанства је „неопходна основа за постојање сваког друштва које тврди да почива на праведном закону, а не на сили“. „Црква проповеда, унапређује и чини себе гарантом људског достојанства“, наводи се у документу.
Смртна казна, упропашћавање животне средине и сексуална експлоатација
Декларација садржи свеобухватан приказ повреда људског достојанства с гледишта Католичке цркве. Пре свега, „друштвена зла“ као што су израбљивање, смртна казна, рат и упропашћавање животне средине помињу се у читавом свом спектру и драматици. Као посебно актуелне теме издвајају се сиромаштво и неправедна расподела добара, али и патња миграната и трговина људима. О сексуалном злостављању се такође говори, не само као о проблему за саму Цркву.
Под насловом „Насиље над женама“ у документу је посебна пажња посвећена не само физичком и сексуалном насиљу над женама, већ и недостатку правне једнакости жена, неједнаким платама и изгледима за каријеру, сексуалној експлоатацији и присилном абортусу. Такође су обрађени проблеми као што су полигамија и злочин фемицида.
Ратови су увек „пораз човечанства“, каже се у ватиканској декларацији и наставља: „Ниједан рат није вредан суза мајке кад види своје дете осакаћено или мртво; ниједан рат није вредан губитка живота, чак ни једног јединог живота створеног по слици и прилици Творца“. Ипак, постоји „неотуђиво право на самоодбрану“, као и „одговорност да се заштите они чија је егзистенција угрожена“.
Репродуктивна медицина и трансродност
Међутим, нека новија догађања у области сексуалне и репродуктивне медицине такође се наводе као претње људском достојанству. Ово се посебно односи на сурогат мајчинство и све популарније анатомске модификације полних карактеристика с циљем промене пола.
По питању трансродности, у декларацији се наводи да „сваки поступак промене пола обично ризикује да угрози јединствено достојанство које људско биће поседује од тренутка зачећа“. Једини могући изузетак, наводи се у саопштењу, јесу случајеви у којима „лице са гениталним аномалијама присутним при рођењу или касније у развоју може изабрати да добије медицински третман како би исправило те аномалије“.
Када је реч о сурогат мајчинству, текст још једном наглашава негативан став Католичке цркве. Ова пракса нарушава и достојанство детета и достојанство жене која носи дете у име других. Дете постаје „обичан објект“, а мајка која носи „одваја се од детета које расте у њој и постаје само средство, подложно профиту или произвољним жељама других“. Ово је у супротности са „основним достојанством сваког људског бића и његовим правом на то „да увек буде препознато као 'ја' и да се никада не користи као инструмент за било шта друго.
Критика родне (џендер) теорије
Црква је критична према настојању родне теорије да негира постојање биолошких полова. Реч је о „фундаменталној разлици“ о којој се каже: „У пару мушкарца и жене она доноси задивљујућу узајамност и стога је извор тог чуда које не престаје да нас задивљује, а то је долазак нових људских бића у свету."
Према документу, човек је увек „недељива супстанца” чије је достојанство неотуђиво. Ово важи и за нерођено дете, човека без способности разлучивања, старије слабашне људе, лица у смртној агонији или лица са менталним инвалидитетом. Човеково достојанство остаје „изван свих околности“ и никада не може зависити од процене способности да зна или да слободно делује.
За наш портал превод са немачког приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
