Прослава јубилеја Преподобног Оца Јустина- 130 година од рођења, 45 од престављења Господу и 10 година од преноса моштију, на празник Благовести, заокружена је Свечаном академијом у Омни центру у Ваљеву, гозбом лепих речи, које су у част великог Божјег угодника принели Патријарх српски г. Порфирије, Епископ бачки г. Иринеј и Епископ ваљевски г. Исихије.
У уметничком делу програма учествовали су Камерни хор „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић, Хор „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада под управом ђакона др Владимира Антића и јереј Игор Илић, који је сабранима приближио расуђивања Оца Јустина о духу његовог времена, уоквирена у истоименој беседи, још актуелнијој у данашњем времену
„Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“, речи су Господње, чије испуњење видимо у данашњем дану, у коме славимо послушност Пресвете Богородице која је прихватила вољу Божју и своје срце определила за Небеско царство. Нас Србе за Царство Божје определио је Свети Сава, Свети владика Николај, а у новије време нико као Преподобни отац Јустин Ћелијски. Зато, навео је у поздравном слову Патријарх српски г. Порфирије, данас кличемо: Благо нама због Благовести и благо нама због оног који нас је данас сабрао у манастиру Ћелије и Ваљеву! Ћелијска котлина једна је од духовних колевки нашег народа, поред Пећке Патријаршије, Студенице, Грачанице, Хиландара… Манастир Ћелије прибројао се бројаници наших духовних колевки због тога што је у нашем времену постао извор благовести, извор духовне воде Христове, због тога што је у њему живео и подвизавао се отац Јустин, духовни родитељ генерација млађих којих су живели у његово време и свих потоњих генерација до наших дана.
– Ми Срби смо благословени што имамо више таквих јеванђеља, која су нас очувала у тешким временима искушења и претећих пропасти. Довољно је поменути просветитељство Светог Саве, катихизацију владике Николаја и огњену веру оца Јустина, која је у времену најтежих и најмрачнијих периода у којима је наш народ живео, као благодатна вода потекла из манастира Ћелија у потоцима и напојила сваки педаљ наше земље, наше отаџбине и где год Срби живе. Где год је та река потекла, она је давала и даје многоструке духовне плодове. И поред искушења мрачног доба у којем је живео отац Јустин, али и искушења, недоумица, смутњи и ултиматума нашег времена и свега што нас као народ кроз читаву историју попут усуда онеспокојава, радост јеванђеља неугасиво сија у свету који у злу лежи. Зато, засигурно има наде за нас и сад у будућности – рекао је патријарх Порфирије.
Кроз житије Преподобног оца Јустина сабране је провео драмски уметник Никола Вујовић. Посебну радост пружило је казивање о ћелијском богомудрацу Епископа бачког г. Иринеја, једног од његових најистакнутијих ученика, крај ког су у данашњем времену стасали бројни духовници и архијереји Српске Цркве. – Отац Јустин светли светлошћу Богочовека Христа. Дух Свети је у њему био присутан и делатан. Он је христоносац, духоносац и богоносац – рекао је владика Иринеј.
– Ава Јустин је целим бићем показао да је прави охристовљени човек – Свечовек, како је говорио Свети владика Николај. Охристовљени човек је онај који у сваком делу и речи осликава Христа, а пре тога у свом унутрашњем бићу. Зрачио је лепотом лика Христовог и зато је његова реч, усмена или писана, била нетрулежно семе речи Христове. Сви који су били у Ћелијама могу да се сете његових непоновљивих беседа, како их је произносио сагоревајући целим својим бићем. Лик Христов и реч Христова су деловали на оца Јустина као сила која магнетише и онеспособљује људе за зло. Тако делује његова писана реч до сада, а деловаће и убудуће- део је сјајног и дирљивог казивања бачког архијереја о духовном горостасу крај ког је стасавао на свом најпре богословском, а потом и пастирском путу. Ава Јустин је присутан не само у манастиру Ћелије, не само у Србији, већ широм васељене, у свим православним земљама, а захваљујући његовом духовном зрачењу и неки инославни су постали православни. Његову молитвену помоћ осећају и Срби, и Грци, и Руси… У својој личности је остварио „подвижничку теологију“- показао да црноризачки подвиг пустињака и академско богословље не искључују једно друго, већ чине опит пута спасења – објаснио је владика Иринеј, истакавши да је управо због тога отац Јустин више значајан у наше дане, него за време свог земаљског века.
Свето дело оца Јустина темељи се на јеванђељском и светотројичном искуству Цркве, прожето је односом љубави према Богочовеку Христу и Цркви као телу Његовом. Богословска мисао аве Јустина досегла је неизрециве висине светотројичног живота изречене речима људским по дару Духа Светог, а уједно и као искуство и сапричасност нестворених енергија живота Свете Тројице, речи су у част оца Јустина Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија.
– Дубоки осећај за човека грешног и палог изнедрио је у личности оца Јустина срцезналца и непогрешивог тумача савремене цивилизације и културе. Жива реч аве Јустина јесте сведочанство прозорљивог духовника, нежног и осећајног молитвеника, ватреног и громовитог сведока и наставника, који стоји и проповеда на камену вере старозаветних пророка, учитеља и отаца Цркве – рекао је владика Исихије. Величанственим тројубилејем сведочимо и позовамо на повратак оцу Јустину кроз труд у созерцавању и тумачењу његове мисли и речи, поручио је ваљевски архијереј, истакавши да нам је пут који сведочи дело оца Јустина данас насушно потребан и упутивши благодарје свим учесницима сабрања у част оца Јустина.
Свечаној академији, поред црквених великодостојника, присуствовали су представници Града Ваљева, Војске Србије, Полицијске управе, културних и образовних установа и бројни верни народ.
Извор: Епархија ваљевска
