Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио јутрос молебан у храму Светог Саве на Врачару у присуству г. Александра Вучића, председника Републике Србије, који је затим кренуо на пут у Њујорк, на седницу Генералне скупштине Уједињених нација, где ће се борити против усвајања резолуције о Сребреници. Том приликом, патријарх Порфирије је поручио:
Уважени господине Председниче,
Сабрали смо се у нашем заветном Спомен храму Светог Саве да се помолимо пред Ваш пут у Њујорк, где у Уједињеним нацијама велике силе света намеравају да донесу резолуцију о такозваном геноциду у Сребреници. Сматрамо то неистином и неправдом у односу на српски народ.
На свом крстоносном путу кроз сву своју бурну историју наш страдални народ је смирено и достојанствено носио свој крст. Понели смо га и у Првом светском рату када смо, у односу на број наших сународника, били међу највећим страдалницима света. Крстоносни ход се наставио и у Другом светском рату, када је, у Независној Држави Хрватској, која је обухватала и Босну и Херцеговину и протезала се све до града Земуна, наш народ страдао као мало који народ света по броју жртава и по начину страдања. Исто тако у окупираној Србији немачки нацисти су после школских часова убијали чете ђака у једном дану. Живот једног егзекутора вредео је као сто наших живота.
Страдали смо у сваком засеоку, селу, граду. Истинитост тога страдања нису морале да потврђују наметнуте аморалне резолуције: њих су сведочила сама страдања, без лажних сведока у лицу непосредних потомака и посредних следбеника извршилаца стварног геноцида.
Нажалост, свет у којем живимо заборавио је геноцид над српским народом у двадесетом столећу, као и у вековима који су му претходили. Свако друго брдо на местима где живе Срби својеврсна је Голгота. Теши нас и успокојава чињеница да припадамо народу који је у годинама мира, које су долазиле после страшних времена смрти, следећи Јеванђељу Васкрслога Христа на којем је утемељен, праштао дужницима својим, а са припадницима других народа желео и настојао да изгради бољу и заједничку будућност.
Због тога данас снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у којем се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида. Не умањујемо размере злочина у Сребреници, али, као православни Срби, не прећуткујемо ни злочине над српским народом у околини Сребренице. Нажалост, на те злочине по српским селима у којима су затиране целе породице и који су се континуирано дешавали од 1992. до 1995. године, не обазиру се предлагачи резолуција. По њима, постоји ексклузивно право на жртву и бол. По нама, све невине жртве су невине жртве, биле оне муслиманске или хрватске или пак српске, што „мудро” прећуткују савремени ревизионисти и непријатељи историјске истине, који двоструким аршинима селективно додељују ексклузивно право на бол и жртву. На тај начин остављају свима нама који живимо на овим просторима камен спотицања за будућност.
И овом приликом, када се као народ налазимо на искушењу на највећем међународном форуму, молимо се да Вам Бог да снаге, мудрости и одлучности да достојанствено и аргументима на најбољи могући начин заступате наш народ и да сведочите истину да су све жртве ратова на овим просторима једнако вредне поштовања и молитвеног сећања. То је један од неопходних предуслова за мирну будућност међу људима и народима на овим просторима.
Нека Вас Бог благослови. Христос васкрсе!
Извор: Инфо-служба СПЦ
