На дан молитвене прославе празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, у четвртак, 12/25. јула 2024. године, прослављен је престони празник свештене обитељи у Доњем Будачком. Празнично сабрање је увеличано прославом двадесете годишњице архијерејске хиротоније Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима.
Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински г. Никодим уз саслужење преосвећене господе архијереја: горњокаловачког г. Герасима, бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија и осечкопољског и барањског г. Херувима, свештеномонаштва, свештенства и уз молитвено учешће верног народа Божијег.
* * *
Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим (Поповић) је рођен 15. фебруара 1972. у Горњем Липљу, код Теслићa, (Република Српска – Босна и Херцеговина) од оце Момира и мајке Данице рођ. Момчиловић. На крштењу је добио име Зоран. Основну школу је завршио у Прибинићу 1988. године. Исте године уписује богословију „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка у Далмацији. У трећем разреду богословије 15. децембра 1990. године, замонашен је у чин мале схиме од Епископа далматинског Николаја (Мрђе), потоњег Митрополита сарајевског и дабробосанског. На монашењу је добио име Герасим по Светом Герасиму Јорданском. Године 1991. рукоположен је у чин јерођакона, на празник Светог Архангела Михаила у манастиру Крка.
Богословију „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка завршио је 25. маја 1993. године. Благословом тадашњег Епископа далматинског Лонгина (Крче), уписује се на Богословски факултет у Београду академске 1993/94. године, где слуша предавања годину дана, а затим 1. септембра 1994. уписује се на прву годину Московске Духовне Академије у Тројице Сергијевој Лаври, коју завршава 1998. године.
У чин јеромонаха рукоположен је 5. октобра 1998. од тадашњег администратора Епархијом далматинском, блаженопочившег Митрополита загребачко-љубљанског Јована (Павловића), у храму Светог Спаса у Шибенику. Исте године на предлог митрополита Јована, а уз сагласност Епископа далматинског Лонгина постављен је за намесника манастира Крка. Године 1999. на манастирску славу Светог Архангела Михаила, Епископ далматински Фотије (Сладојевић) именује га Настојатељем манастира Крка. Од тада уз благослов епископа Фотија ради на обнови Богословије, како би што пре почела са радом и примила први разред младих богослова. Богословија „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка почела је са радом 1. септембра 2001. године. Свети архијерејски синод поставља га за суплента у богословији и главнога васпитача. На празник Преображења Господњег 2000. године, епископ Фотије одликује га чином игумана с напрсним крстом, а о манастирској слави Светога Архангела Михаила 2003. године одликује га чином архимандрита. Кандидатску дисертацију из Црквеног Права, на тему „Расколи у Српској православној цркви од 1945 до 1995 године и њихова канонска оцена“ одбранио је 2. фебруара 2002. године пред комисијом на Московској Духовној Академији.
Успео је, као игуман манастира Крка, да око себе окупи младо братство, које је на челу с игуманом бројало осам чланова.
За Епископа горњокарловачког изабран је 19. маја 2004. године. Наречење и хиротонију обавио је Патријарх српски Павле (Стојчевић) уз саслужење више архијереја наше и других помесних цркава, 24. и 25. јула 2004. године у манастиру Гомирје, Горски Котар.
Манастир Гомирје постало је нови привремени дом новорукоположеног епископа, јер је у последњим ратним дешавањима Епископски двор и Саборни храм Светог оца Николе у Карловцу су порушени. Епархију која се није опоравила ни од Другог светског рата, као и од комунистичког режима који је после рата дошао на власт, задесила је трагедија 90-тих година нови грађански рат. Већина српског становништва из епархије са свештенством је протерана, а један део је мученички страдао…
Након месец дана од хиротоније, епископ Герасим вратио је епископско седиште у Карловац. Одмах је започео обилазак Карловачког владичанства , не само храмова и малобројног свештенства, већ и народа који је ту остао за време рата или се касније вратио својим огњиштима, желећи да сагледа ситуацију на терену, да се упозна са свим мукама и проблемима како би што пре почели са решавањем истих. Услови су били тешки, али Епархија је почела поново духовно и материјално да се обнавља. Епископ Герасим је почео рукополагати нове свештенослужитеље и попуњавати упражњене парохије. За потребе седишта у коме ће радити и становати архијереј, владика је 2005. године купио кућу у којој и данас станује. Његовим трудом и залагањем подигнут је и живописан нови катедрални храм у Карловцу, духовне центре у Метку и Комоговини поново је васпоставио у манастире и започео њихову обнову, а основао је и један нови манастир у Доњем Будачком (Горице) на Кордуну и посветио икони Пресвете Богородице Тројеручице. Осим већег броја старих парохијских храмова који су обновљени, владика је започео и са изградњом нових храмова у Вргинмосту и Петрињи, а у Карловцу поред Саборног храма изграђен нови Епархијски духовни центар.
Поред служења, проповедања и градње развијала се и издавачка делатност, осим часописа „Свети Сава Горњокарловачки“ који излази периодично, основан је и теолошки часопис „Теантропос“. Године 2009. покренута је и издавачка установа „Мартириа“ а једно од издања је и књига епископа Герасима „Неканонско православље – расколи и секте“ (2009.). Ова издвачка установа има велику улогу на црквено-просветитељском пољу, а томе још више доприноси и враћање веронауке у школе која се залагањем владике одржава у свим парохијама у Епархији горњокарловачкој.
И поред великих потешкоћа, спутавања обнове Епархије гоњокарловачке, разбијања и пљачкања храмова и других црквених објеката, застрашивања и претњи смрћу и свештенству и народу, Епархија наставља да се обнавља и иде путем који су утабали претходни епископи.
