Уводним словом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија вечерас је отпочело представљање књиге Посланице и беседе Патријарха Варнаве у крипти храма Светог Саве на Врачару. Беседу Светејшег Патријарха преносимо у целости:
Ево дана који створи Гопспод, да се радујемо и веселимо у њему! (Пс 117, 24)
Дан у који су пре 87 година звона српских цркава и манастира огласила блажено упокојење патријарха Варнаве, четрдесетог наследника на трону Светог Саве. Какав парадокс: дан смрти – повод за радост; годишњица упокојења – разлог за весеље. Али не било чије годишњице и било какве смрти, него смрти блаженопочившег Патријарха Варнаве у ствари је годишњица његове бесмртности, јер смрт за Христову истину и правду чини човека бесмртним и у овом свету који оставља и у оном у који улази (отац Јустин). Да је такав човек жив и делатан на земљи најбоље потврђује чињеница што смо се вечерас, баш овде око његова гроба и на овом светом спалишту сабрали. За нас православне Србе нема више географске тачке, нити чвршћег егзистенцијалног ослонца, који смо као народ досегли, од места на којем се управо налазимо. Искључиве заслуге за то припадају Светитељу Сави чије су мошти овде сажежене а чији је пепео својим рукама сакупио и уградио у темеље овог највелелепнијег храма које је српско градитељство изнедрило, да буде лествица која преводи са земље на небо и град који на гори стоји.
Рођен је у старој Херцеговини, у Пљевљима, 1880. године и крштен са именом Петар. Школовао се у Призрену, потом у Петрограду, где је замонашен са именом Варнава, и у Цариграду. У тридесетој години живота изабран је и хиротонисан за Епископа, у четрдесетој за Митрополита а у педесетој за Патријарха. На трону Светог Саве, патријарх Варнава ће се задржати, релативно кратко. Његовим заузимањем регулисан је правни положај Православне Цркве у држави; донет је први Устав Српске Православне Цркве; формиране су две епархије. У Београду је подигао зграду Патријаршијског двора; обновио више храмова, а неколико и саградио, међу којима су мала црква Светог Саве; храм манастира Ваведења на Сењаку, Светих Вартоломеја и Варнаве у Раковици, Лазарица на Звездари, Светог Александра Невског на Дорћолу, али су му главне задужбине биле људске душе богоповереног клира и благоверног народа о којима се безостатно очински старао.
Апостолску и архипастирску службу, патријарха Варнаве обележила су бурна времена, у којима је, попут Пастира доброг, својим посланицама и беседама благовестио Јеванђеље Царства Божјег. Испуњен неисцрпном пастирском љубављу, свагда и свугде је, личним примером, најречитије проповедао љубав Христову, која никад не тражи своје (I Кор 13, ); не зна да калкулише а увек и сасвим уме да се даје. Седам година, каже Свети владика Николај, патријарх Варнава руководио је кормилом наше свете Цркве путем који је указао Свети Сава. Није скретао ни лево ни десно. А пут Светосавски је јасан. То је примена јеванђелских начела на целокупан живот једног народа… Са тим Светосавским програмом он је као патријарх путовао по народу од Срема до Пелагоније, и од Тимока до Јадрана, не знајући за умор ни досаду.
Вечерас, прамичке неугасиве светлости бесмртне личности патријарха Варнаве, износе пред све нас странице ове књиге која представља богату ризницу његових беседа и посланица. Колико његова реч, још потпуније и савршеније нас, на светосавски јеванђелски пут обавезује хришћански живот и кончина балженопочившег патријарха Варнаве. Неустрашиво, попут њега и ми остајући на том истом курсу, јер другог пута немамо, укрепљени речју Христовом: Нека се не плаши срце ваше (Јн 14, 1) благодаримо свима који се потрудише да књига Посланице и беседе патријарха Варнаве угледа светлост дана, молитвено се обраћајући светом патријарху Варнави речима: Свјатјејши Владико, никад нас, чеда твоја, не заборављај у Царству Христове љубави. Амин. Хвала.
* * *
Многобројној публици која је испунила крипту храма Светог Саве велики издавачки подухват Епархије милешевске су представили аутори књиге: Високопреосвећени Митрополит милешевски г. Атанасије; проф. Бојан Струњаш, професор српског језика и књижевности и библиотекар манастира Свете Тројице у Пљевљима; и проф. Велибор Пуповић, директор Средње стручне школе у Пљевљима.
Проф. Бојан Струњаш је изразио радост што се књига о патријарху Варнави представља под сводовима заветног храма српског народа, нагласивши да је књига писана са благословом митрополита Атанасија, а посвећена је блаженопочившем протосинђелу Владиславу (Вељковићу), некадашњем настојатељу манастира Свете Тројице у Пљевљима. Проф. Струњаш је у надахнутом слову до танчина приказао подвиг и величину личности Патријарха српског Варнаве. Следећи говорник је био проф. Велибор Пуповић који је анализирајући једну од поука патријарха Варнаве, а која гласи: Не треба никада и никога мрзети, веома успешно сагледао драматичне друштвене, политичке и црквене прилике кроз које је патријарх Варнава мудро и неустрашиво крмарио бродом Српске Православне Цркве.
Веома успешно представљање књиге својим словом је окончао Митрополит милешевски г. Атанасије који је истакао: – Зашто смо се одлучили да сакупимо беседе и посланице патријарха Варнаве? Он је то управо и хтео! Хтео је да се сабирамо као данас овде у име Христово. Наша намера са овом књигом се испуњава: сабрани смо и јединствени у заједничкој жељи да се нико не отуђи од јединог Пастира Христа! Држимо се тог духа варнавинског и светосавског!
Представљању књиге присуствовали су: Преосвећени викарни Епископ липљански г. Доситеј; игуман Зосима, настојатељ манастира Свете Тројице у Пљевљима; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереј-ставрофор Никола Перковић, служитељ у манастиру Милешеви; протојереј-ставрофор Марко Папић, архијерејски намесник прибојски; др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије; г. Милан Лекић, директор Рудника Пљевља; г. Дарко Врањеш, председник Општине Пљевља; и г. Дарко Гачевић, директор Водовода Пљевља.
Извор: Инфо-служба СПЦ
