Ретко је која владарска лоза у историји имала толико Светитеља као што је била лоза Светих Немањића. Скоро сви Владари из династије Немањића су проглашени за Светитеље јер их је Бог прво прославио на Небесима а на земљи наградио њиховим нетрулежним моштима.
У дугој хиљаду година историји Византије није постојала ни једна царска династија чији су Владари један за другим били прослављени као Светитељи. Најстари познати српски владар кога је Бог прославио нетрулежним мироточивим моштима био је Велики Жупан Стефан Немања у монаштву Преподобни Симеон Мироточиви (1113-1200). Прво је био сахрањен у Манастиру Хиландар да би затим Свети Сава пренио његове мошти у Манастир Студеницу, где се и данас налазе.
Други владар који је прослављен од Бога нетрулежним моштима је први српски краљ Стефан Првовенчани у монаштву Преподобни Симон (1166-1227). Његове нетрулежне мошти се налазе у Манастиру Студеница заједно са моштима његовог оца Преподобног Симеона Мироточивог и моштима његове мајке Ане у монаштву Преподобне Анастасије (1113-1200). Нетрулежне мошти Принца Растка, Светог Саве (1175-1236) су спаљене од стране Синан Паше на Врачару у Београду 1594 године.
Трећи Владар из династије Немањића чије су мошти нетрулежне је Свети краљ Милутин II (1282-1321) и оне се налазе у Цркви Свете Недеље у Софији. Четврти владар из династије Немањића чије су мошти сачуване нетрулежне је Свети краљ Стефан Дечански III (1285-1331) и оне се налазе у његовој задужбини Манастиру Високим Дечанима.
Пети владар из династије Немањића чије су мошти до данас остале сачуване нетрулежне је Свети Цар Урош V нејаки (1335-1371) и оне се налазе у Манастиру Јазак. Свети Цар Урош био је уједно и последњи српски владар из породице Немањића.
После династије Немањића Господ је нашао свог верног слугу у Светом кнезу Лазару Хребељановићу( 1329-1389) чију је душу на Косову пољу примио у Царство Небеско а тело прославио нетрулежним моштима које се налазе у његовој задужбини Манастиру Раваници.
Заиста диван је Бог у светима својим владарима из рода српског који животом својим посведочише Јеванђеље Христово чувајући чистоту вере Православне, оградише земљу Србију својим задужбинама Светим Манастирима да би се будућа поколења напајала Речју Божијом са Извора Живе Воде.
Као ретко који народ Бог је благословио српски народ Светим владарима са нетрулежним моштима. Управо њихове Свете мошти треба да буду свима нама подсетник а поготово онима који владају српском земљом да треба да живимо по Јеванђељу Христовом и да чувамо Србију и српски народ а поготово на окупираном Косову и Метохији.
Архимандрит Евсевије (Меанџија)
