Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног Трона пећкога г. Јоаникије 18. августа, у недјељу 8. по Духовима – на Претпразништво Преображења Господњег, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију саслуживали су архимандрит Пајсије (Ђерковић), игуман Цетињског манастира и изабрани Епископ диоклијски, као и манастирско свештеномонаштво и свештенство Цетињског архијерејског намјесништва, уз молитвено присуство вјерног народа.
По прочитаном јеванђелском зачалу сабранима се пастирском поуком обратио протојереј Остоја Кнежевић, истичући да је Христос Спаситељ за себе рекао: Ја сам хљеб живота, а ми када чујемо ту ријеч одмах помислимо на Евхаристију на којој се хранимо хљебом живота – Тијелом и Крвљу Господњом, свакако знајући да је Он наш Спаситељ и Онај који нам даје живот, и овај земаљски и онај вјечни.
Тумачећи данашње Јеванђеље о умножењу хљебова, хране за народ који је ишао за Господом и слушао ријеч Његову, великом чуду које је Христос учинио приликом своје земаљске мисије, а које су описала сва четири јеванђелиста, отац Остоја је подсјетио да је из овога догађаја Црква извела и један богослужбени чин који зовемо петохљебница, који се врши уочи великих празника. Тада свештенослужитељи освећују пет хљебова који се касније дијеле свим учесницима богослужења.
Данашње Јеванђеље говори о догађајима која су услиједила послије погубљења Јована Крститеља, када је Христос Спаситељ пожелио да се мало удаљи и буде на неком пустом мјесту. Међутим, за Њим је ишло мноштво болесника и напаћених, као и народ који је желио да чује Његову ријеч и проповијед. Сажаливши се Господ исцијели многе болеснике, сабра народ око себе и учаше их цјелога дана. Пред вече када Му ученици рекоше да отпусти народ да иде у села да купи себи хране, Господ узе пет хљебова и двије рибе и умножи их те „сви једоше и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних“.
Протојереј Остоја Кнежевић је посебно указао на то да се присутни народ удостојио овога великога чуда Божијег, видио, утјешио се и нахранио од овога чуда кроз умножење хљеба и рибе.
„Обратимо пажњу на овај народ, говори се да је било 5.000 људи без жена и дјеце, што значи да их је било много више. Обратимо пажњу на те људе који су били спремни да оду на пусто мјесто да би били са Господом. Спремни да слушају Његову поуку цијелога дана и да не оду домовима својим да тамо заврше неке своје послове, а сви су већ били огладнили, како и сами апостоли кажу. Оно што је било за њих најважније јесте да буду са Господом, да слушају ријеч Господњу, и зато су се и удостојили да виде ово велико чудо“, бесједио је прота Остоја.
Подсјетио је да имамо и примјере када се од Господа, у Његовим сусретима са јеврејским старешинама, са онима који нису имали вјере и никакве жртве, нити боготражења, нити богопознања, тражило да учини чуда, а Он их није учинио:
„Зашто о томе говоримо? Говоримо управо зато што су ови људи који су ишли за Господом, који су били жељни Њега и отишли у пусто мјесто да би били са Њим, примјер нама данашњим хришћанима, да и ми преиспитамо своју савјест и да и преиспитамо себе колико смо спремни да идемо за Господом. Колико нам је Господ потребан у нашим животима, колико смо спремни да неку своју навику или неки свој комфор измјенимо или себи ускратимо да бисмо били са Господом?“
Ово данашње Јеванђеље нам, како је казао прота Остоја, јасно указује на то да ако желимо и ако хоћемо да будемо достојни дарова Божијих, живота са Богом и благодати Божије, морамо да ходимо за Господом, да се успињемо на Гору Господњу, да будемо заједно са Њим и да у своме срцу имамо мјеста за Њега. По његовим ријечима управо су ови дани Успенскога поста, када се спремамо за велики празник Успења Пресвете Богородице, прилика да поразмишљамо и да се позабавимо овим темама.
„Да у своме срцу направимо мјесто за Господа и да у своме животном ритму и у своме току живота, направимо простор, и вријеме и мјесто, гдје ћемо бити са Господом. Наравно, храм Господњи, Света евхаристија је најсавршеније и најузвишеније мјесто гдје се сретамо са Господом, али ми смо позвани, браћо и сестре, да свакога дана будемо са Господом и да се свакога дана хранимо Његовом ријечју и да задобијамо Његову благодат. Нека нам празник Преображења Господњег, који долази, обасја красоту божанства Божијег у срцима нашима и нека нам Пресвета Богородица, чији пост постимо и за чији празник се припремамо, буде најбољи показатељ и најбољи путеводитељ нашега пута ка Богу и нашега хода ка Гори Господњој“, поручио протојереј Остоја Кнежевић.