Свети Теофилакт Охридски: Тумачење Дела апостолских - Двадесет и друга глава Дела апостолских
1. Људи, браћо и оци, чујше сада моју одбрану пред вама. 2. А кад чуше да им се јеврејским језиком обрати, настаде још већа тишина. И рече:
Стаде на степеницама. У великој мери му је погодовало и само место, односно, то што је говорио стојећи на висини и будући свезан. Виде ти Павла везаног оковима како говори народу – шта се може упоредити са тим прозором? Како се он није престрашио, гледајући толико мноштво узнемиреног народа!
Израз: Оци је знак уважавања, а израз: браћо указује на сродство. Запази да је његова беседа далеко од ласкања и да је преиспуњена кроткошћу. Није рекао: „господари“, него: „браћо“, што је било посебно угодно народу. Ја вам, каже, нисам туђи, и нисам против вас.
А кад чуше да им се јеврејским језиком обрати… Видиш ли, како је на њих дејствовало то, што је говорио истим језиком као и они? Они су показивали неку врсту поштовања према том језику.
3. Ја сам човек Јудејац, рођен у Тарсу киликијском, васпитан у овоме граду код ногу Гамалилових, научен тачно Закону отачком; и бејах ревнитељ Божији као што сте ви сви данас. 4. Ја овај Пут прогоних до смрти, везујући и предајући у тамнице и људе и жене. 5. Као што ће ми посведочити и првосвештеник и све старешине…
Таквим почетком поставља пут за беседу. Ја сам, каже, човек Јудејац: њима је то било најпријатније да чују. Међутим, да не би помислили да је он Јудејац само по народности али не и по вери, додаје:
Васпитан у овоме граду. Показује своју велику бригу за веру тиме што је, напустивши своју далеку и славну отаџбину, пожелео да овде изучи Закон. Не каже једноставно: „код Гамалила“, него: код ногу Гамалилових, указујући тиме на сталну и неослабелу приврженост и пажњу и на велико поштовање према том човеку.
Научен тачно Закону отачком – не обичном закону, него Закону отачком. Дакле, шта то значи? Ти си изврсно изучио Закон, али га не штитиш и не волиш?
Бејах ревнитељ. Пошто је Павле изрекао себи доста похвала, уопштава беседу: Као што сте сви ви данас. Међутим, обрати пажњу и на то, на колико се сведока он позива: на старешине и на првосвештеника, као и на градске житеље. До тих речи, он има сведоке, али за садржај беседе, који је затим уследио, није више било сведока.
Од којих посланице примих на браћу у Дамаску, и иђах да и оне што бејаху онамо свезане доведем у Јерусалим да буду кажњени. 6. А кад иђах и приближих се Дамаску, догоди ми седа изненадно око подне заблиста око мене велика светлост са неба. 7. И падох на земљу, и чух глас који ми говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? 8. А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, којега ти гониш.
Да не би помислили да је то измишљотина, Павле показује да је све чинио по љубави и ревности а не због славољубља.
9. А они који бејаху са мном видеше светлост и бише устрашени, али не чуше гласа који ми говораше. 10. А ја рекох: Шта да чиним, Господе? А Госиод ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати о свему што ти је одређено да чинши.11. И пошто ја обневидех од славе светлости оне, поведоше ме за руку они који бејаху са мном, и тако уђох у Дамаск. 12. А неки Ананија, човек побожан по Закону, посведочен од свију Јудејаца који живе у Дсшаску, 13. Дође к мени, стаде и рече ми: Савле, брате, прогледај! И ја у тај час погледах у њега.
Видеше светлост. То је било са циљем, јер је једино он требало да чује онај глас. Будући да осредњи (просечни) људи више верују очима, они, који су били са Савлом, само су видели светлост и устрашили се, али глас нису чули. Та светлост није оставила толики утисак на њих, колики на Савла, због чега је њега, а не њих, и лишила вида. Међутим у време док се светлост изливала на њега, и њима је било допуштено да је гледају, ако то пожеле. Мени се чини, да они нису поверовали према посебном божанственом устројству, односно, да би били такви сведоци догађаја, каквима Јудејци неће моћи да не поверују.
Поведоше ме за руку они који бејаху са мном, и тако уђох у Дамаск. На овом месту је изванредно поменут град, како би Јудејци дознали да је Савле био прогонитељ. Павле преплиће сведочења лица са сведочењем околности, које су се дешавале њему и другима. Сведоци су свештеници, старешине и сапутници. О чињеницама сведоче и околности, а не само личности. Сведок је Ананија, човек са стране, као и сама околност, тј. вид.
14. А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш Праведника, и да чујеш Глас из уста Његових.
Прекрасно је рекао: Бог отаца, да би показао да они нису Јудејци него отпадници од Закона и да њихови поступци не потичу од ревности по Богу. Отворено говори тако снажно, јер, ако је Исус Праведник, онда су они преступници.
15. Да Му будеш сведок пред свима људима за ово што си видио и чуо. 16. И сада шта оклеваш? Устани и крсти се, и спери грехе своје, призвавши Име Господње. 17. А догоди ми се када се вратих у Јерусалим и док се мољах у храму да дођох у занос. 18. И видех Њега који ми говори: Похитај и изиђи брзо из Јерусалима, јер неће примити сведочанства твојега за Мене.
Да Му будеш сведок, из тог разлога што Га нећеш издати, и што нећеш заборавити оно, што си видео и чуо.
Ово, што си видео и чуо. Господ убеђује Савла посредством и једног и другог чула, тј. и посредством вида и посредством слуха.
Да Ми будеш сведок пред свима људима, не само пред сународницима, него и међу иноплеменицима, јер сведоци и јесу сведоци управо због тога, што не сведоче пред онима који знају, него пред онима који не знају. То је, међутим, и велико пророштво и, погледај, оно се испунило, јер је Павле својим делима, својим страдањима и својим речима уистину постао сведок свим људима.
19. А ја рекох: Господе, сами знају да сам ја бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који верују у Тебе. 20. И кад се проливаше крв Стефана, сведока твојега, и сам бејах присутан и пристајах ш смрт његову, и чувах хаљине оних који Га убијаху. 21. И рече ми: Иди, јер ћу те Ја послати далеко међу незнабошце. 22. А они Га слушаху до ове речи, па подигоше глас говорећи: Узми са земље таквога, јер он не треба да живи!
Зашто је рекао: Сами знају! Рекао је то не да би противуречио Христу, него у жељи да разуме тако несхватљиву ствар. Христос му, међутим, није објашњавао, него му је само рекао да иде.
И када проливаху крв Стефана, итд. Подсетио их је на једно сурово убиство. Кад их је Стефан у то време разобличавао, они то нису могли да поднесу.
23. И кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у ваздух, 24. Нареди заповедник да га одведу у табор, и рече да га бијењем испитају да би дознао за какву кривииу тако викаху на њега. 25. И кад га притегоше кајишима, рече Павле капетану који онде стајаше: Човека Римљанина, и неосуђена, зар вам је дозвољено да бијете? 26. А кад то чу капетан, приступи заповеднику и јави говорећи: Пази шта ћеш чинити, јер овај човек је римски грађанин. 27. А заповедник приступивши рече му: Кажи ми јеси ли Римљанин? А он рече: Да. 28. А заповедник одговори: Ја сам за велику цену ово грађанство добио. А Павле рече: Ја сам се и родио у њему. 29. Онда одмах одступише од њега они што хтедоше да га испитују, а и заповедник се уплаши када дознаде да је Римљанин и што га беше свезао.
Да би дознао за какву кривицу. Међутим, требало је да од њих дозна, будући да су викали, да њих упита, шта су подозревали у Павловим речима. Међутим, заповедник једноставно угађа властима и чини њима на во-љу, јер се није бринуо о томе да поступи што праведније, него како да утиша њихов гнев, макар и неправедан.
Човека Римљанина и неосуђена… Павле није слагао, када је рекао да је он Римљанин. Његов отац је, ради угледа, купио себи ово грађанство за новац, јер су они, који би се удостојили да носе ово име, уживали велике почасти. Павле то каже да се, у случају његовог кажњавања, не би односили према њему с презиром. Ако би га казнили, ствар би кренула другачијим током и њега би убили. Сада пак, иако не због другог разлога него само због тога што је Римљанин, не само да га нису казнили, него су га и пустили. Павле наводи два преступа у његовом кажњавању: први је тај, што су хтели да га казне без суда, а други тај, што су хтели да казне Римљанина. Због тога су се још више уплашили.
А Павле рече: А ја сам се и родио у њему. Погледај, и његов отац је био Римљанин. И пре него што се Павле родио, Киликија је била под влашћу Римљана. Због тога је његовом оцу, када је прешао под њихову власт, било неопходно да буде Римљанин. Сагласно пророчанству, Павле је био свезан у Јерусалиму, и испунила се пророчка реч. Шта се затим догодило? Заповедник је одвезао Павла и одвео га код Јудејаца. Према томе, није лаж да је он Римљанин. Заповедник се због тога и уплашио, јер је он био Римљанин и човек племенитог рода.
30. Сутрадан пак желећи да поуздано дозна зашто га оптужују Јудејци, пусти га из окова и заповеди да дођу првосвештеници и сав Синедрион њихов, па сведе Павла и постави га пред њима.
