Празник Успења Пресвете Богородице уз учешће великог броја верника је свечано прослављен 28. августа 2024. године у манастиру Лепавина. Празничну свету Литургију у манастирском храму посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило.
Током литургијске беседе владика Кирило је рекао да су се окупили око Чудотворне иконе Мајке Божје на њен највећи празник који је некада наш народ звао и други Васкрс.
„Цар небески се спустио и ушао у ову нашу природу кроз личност Пресвете Богородице, односно Марије Дјеве, а тада тек петнаестогодишње девојчице. Она је већ у том узрасту израсла у мудрости и у врлини да би се удостојила тако великог дела, да роди Спаситеља. У судбини Пресвете Дјеве, у њеном преславном зачећу од Духа Светога, у тој тајни показује се да су истините речи Божје о духовном рођењу. Он је рекао да не може нико ући у царство небеско ако се не роди други пут, односно ако се не роди водом и духом (Јн 3,5)“, рекао је владика Кирило.
„У њеном животу пуном врлина се огледа свака врлина човечанства, а о њеној преславној смрти каже се – живот је победио смрт. Њена смрт је била као кратки сан, јер знамо да се она после три дана узнела и телом, а не само душом ка небу, исто као њен син и наш Спаситељ. Пресвета Богородица тиме је указала на судбину свих нас, да победа над смрћу није само својство Богочовека него свих људи, јер је Богочовек даровао то свакоме који у Њега верује. Дакле, овај кратки Госпојински пост и два празника Успење Мајке Божје и Преображење Господње које смо прославили показују нам нашу будућност, наш циљ. Није тај циљ описан измишљеним филозофијама људским, него је то описано силом Божјом кроз личност нашег Спаситеља и кроз личност оне која Га је родила“, навео је владика Кирило.
Владика је додао и да нас Богородица учи још једној важној ствари, а то је да треба освећивати своје време. Она је од младости, од треће године, непрекидно била у молитвама, посту, при храму, и то је наставила и после рођења Спаситеља. Освећујмо своје време и простор.
Сабрани народ је предвођен епископом и свештеницима литијски обишао храм, а потом су благословени и славски дарови.
Да је овај манастир у ком се чува чудотворна икона Мајке Божје место у ком многи проналазе духовни мир и утеху посебно се види о богородичним празницима, када се у њему сабирају верници из Хрватске, Словеније, Србије, Босне и Херцеговине, али и удаљенијих европских земаља.
Заједничарење је настављено уз традиционалну празничну трпезу коју је лепавинско братство припремило за све који су се тог дана нашли у овој светињи.
Његовом Преосвештенству Епископу Кирилу су саслуживали јеромонах Василије; јереји Ђорђе Филиповић, Радован Димитрић, Бранислав Тодоровић и Немања Ђурић; и ђакон Александар Лукић.