Свијет у којем живимо постаје све окрутнији, а оно што нам је Господ несебично даровао, на благословено кориштење, људска похлепа покушава угрозити, обешчастити и учинити сасвим супротним од онога што по својој природи јесте.
Посљедњих недјеља актуелизовано је питање заштите врела Уне, једне од најљепших ријека свијета, која је напојила својом водом, али и љепотом, генерације наших предака. Неком је пало на памет да на врелу Уне гради оно што се градити не може, не смије и не треба, јер је врело ове ријеке мјесто на којем се одмара душа и гдје се очи испуњавају љепотом коју нам је Сам Господ даровао.
Тако је било одувијек, тако треба и остати. Природа је наше земаљско станиште, које смо дужни сачувати за будућа покољења, за оне што ће тек доћи, а оно што смо добили, не својом заслугом, требамо сачувано предати нашим насљедницима.
С обзиром да се врело Уне налази свега неколико километара од манастира Рмањ, дужан сам упозорити, упознати и скренути пажњу свима онима који о нечему одлучују, како у Хрватској тако и у Босни и Херцеговини, да дигну свој глас и покушају стати на пут безумљу које уноси немир.
Прије непуне три деценије, мој народ је протјеран са обје стране горњег тока Уне, а сад га се покушава заплашити и понизити, тако да је борба за очување врела Уне истовремено и борба да нас буде тамо гдје нас је одувијек и било. Зато је важно да гласно, јасно и без страха заштитимо ријеку која је нашим прецима и нама, била и остала, симбол љепоте, слободе и Божије љубави. Баш зато, Уна мора остати Уна!
Епископ бихаћко-петровачки Сергије
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
