Једну од најважнијих тема које су разматране 15. јула на радном заседању Светог Синода Руске Православне Цркве који је одржан под председавањем Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила у Даниловом манастиру у Москви представљало је питање става Руске Православне Цркве према сабору који је одржан на Криту 18-26. јуна ове године. Став Светог Синода по том питању jе изложен у Дневнику.бр.48 ньегове седнице.
ДНЕВНИК БР. 48
РАЗМАТРАН ЈЕ Сабор поглавара и јерарха десет Помесних Православних Цркава који је одржан на Криту 18-26. јуна.
Информативно:
Свети Синод је на заседању од 13. јуна 2016. године (дневник бр. 40) размотрио ситуацију која је настала након што је низ Помесних Православних Цркава одустао од учествовања на Светом и Великом Сабору Православне Цркве у раније заказаном року – 18-26. јуна ове године, - и донео је изјаву у вези с овом темом.
У изјави која је истог дана упућена Његовој Светости Константинопољском патријарху Вартоломеју и поглаварима свих Помесних Православних Цркава, између осталог се садржао апел да се подржи предлог Антиохијске, Грузијске, Српске и Бугарске Цркве за одлагање рокова за одржавање Свеправославног Сабора.
Без обзира на то, 18-26. јуна ове године на Криту је одржан Сабор на којем је учествовало десет делегација Помесних Православних Цркава. Антиохијска, Руска, Грузијска и Бугарска Православна Црква нису учествовале у његовом раду. Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил је 16. јуна упутио посланицу поглаварима и члановима делегација Помесних Цркава окупљених на Криту. У писму је изражено уверење да различита мишљења појединих Цркава о питањима припреме Светог и Великог Сабора не треба да постану фактор поделе и слабљења јединства Православне Цркве. Истакавши важност гласа сваке Помесне Цркве и несагласност Антиохијског патријархата са сазивањем Сабора, Његова Светост патријарх Кирил је навео да сусрет на Криту може дати допринос припреми за Свети и Велики Сабор на којем ће учествовати све општепризнате Помесне аутокефалне Цркве.
Документа која је Сабор усвојио на Криту објављена су на мрежи интернет, али их Руска Православна Црква још увек није добила званично. На основу објављених вести низ јерарха различитих Помесних Православних Цркава који су учествовали на Сабору изјавио је да је одбио да потпише документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» због неслагања с његовим садржајем.
Дана 27. јуна 2016. године Свети Синод Антиохијске Православне Цркве је усвојио изјаву везану за одржавање сабрања на Криту. У изјави је констатовано да документа која су на њему усвојена нису обавезна за Антиохијски патријархат и истиче се да «принцип једногласности остаје непромењива основа у односима између свих православаца». Свети Синод Антиохијске Цркве сматра да одржани сусрет представља «прелиминарним сусретом на путу ка Свеправославном Сабору» и да документа која су на њему усвојена нису коначног карактера и да су отворена за дискусију. Такође је истакнуто да је Антиохијска Црква позивала на то да Сабор буде одложен «ради јачања свеправославног јединства, обезбеђења православне једногласности у вези са спорним питањима са дневног реда Сабора и ради стварања еклесиолошких услова за учествовање на њему свих аутокефалних Православних Цркава». У изјави се истиче да је Сабор који је у прво време планиран као свеправославни одржан у одсуству Цркава, «које представљају преко половине православних верника у целом свету».
Канцеларија Светог Синода Бугарске Православне Цркве је 9. јула 2016. године саопштила да ће након што званично добије документа са Сабора одржаног на Криту иста бити предата митрополитима Бугарског патријархата ради брижљивог изучавања после чега ће Свети Синод на свом заседању изразити свој став о одлукама Критског сабора.
ОДЛУЧЕНО ЈЕ:
1. Сматра се да Сабор који је одржан на Криту, у којем су учествовали поглавари и архијереји десет од петнаест аутокефалних Православних Цркава представља важан догађај у историји саборског процеса у Православној Цркви, који је започет на Првом свеправославном саветовању на Родосу 1961. године.
2. Истиче се да је основу општеправославне сарадње у току целог саборског процеса представљао принцип консензуса.
3. Констатује се да одржавање Сабора у одсуству сагласности низа аутокефалних Православних Цркава представља кршење овог принципа због чега се Сабор који је одржан на Криту не може сматрати свеправославним и не може се сматрати да документа која су на њему усвојена изражавају општеправославни консензус.
4. Истиче се став Светог Синода Антиохијског патријархата с тим у вези.
5. Налаже се Синодалној библијско-богословској комисији да након што добије званично оверене копије докумената која је одобрио Сабор на Криту објави ова документа и да их проучи, такође узимајући у обзир одазиве и примедбе које евентуално буду упутили преосвећени архијереји, духовне школске установе, богослови, клирици, монаси и мирјани. Након свестраног изучавања закључци треба да буду достављени Светом Синоду.
Са руског Марина Тодић
Извор: Православије.ру
