Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић је, итекако, био позван да говори на тему рушења Његошеве капеле. Растао је уз Ловћен, надахњивао се уз приче о српском Олимпу, које је слушао од свог оца свештеника, прогнаног из Црне Горе 1947. године и духовно сазријевао, спознавајући важност и симболику Његошеве Капеле и Ловћена.
Зато је против најављеног рушења Његошеве завјетне Капеле протествовао током својих студентских дана, о том вандалском чину писао жестоке текстове, полемисао, бивао хапшен и патио за "рањеним Ловћеном“. Имао је част и привилегију да, заједно са Митрополитом Данилом Дајковићем, управо у светом храму, који је Владика и господар Црне Горе изабрао за своју вјечну кућу, служи парастос Ловћенском тајновидцу, уочи Лучиндана 1969. и 1970. Већ наредне године, подсјетио нас је, овом приликом, отац Момчило, било је забрањено излажење на Ловћен, па се од Капеле опростио са сузама у очима, беспомоћно посматрајући њено рушење са оближњег Орловог крша.
Извор: СПЦ Котор
