Навршило се хиљаду година од мученичке кончине Светог Јована Владимира у чији спомен и славу је саграђен Саборни храм у Бару. Поводом овог значајног јубилеја и освећења храма 25. септембра 2016. г. припремљена је за штампу монографска публикација „Саборни Храм Светог Јована Владимира у Бару“
Уводну ријеч дао је архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски и егзарх свештеног трона пећког господин Амфилохије, даље слиједе поглавља: „Хришћанство на простору Бара – града Светог Јована Владимира – од оснивања па до краја средњег вијека (сакрални споменици)“ аутора археолога мр Младена Загарчанина; „ Житије и страдање Светог мученика Јована Владимира – краља српског“ Преподобног Јустина Ћелијског;“ Правда светог краља Владимира“ Светог Владике Николаја Охридског и Жичког „Пут моштију Светог Јована Владимира“ и „Румијска литија“ протопрезвитера Јована Пламенца; „Идејна поставка односно Света тајна новопројектованог православног храма Светог Јована Владимира у Бару“ архитектекте проф. др Предрага Ристића; „Кратак преглед историјата градње Саборног храма Светог Јована Владимира (1991-2016)“ Јована Б. Маркуша; „Архитектоника храма – функционална и организациона цјелина“ проф. др Светислава Г. Поповића; „Умјетничко уређење храма“ аутора протосинђела Исака Симића; „Живот Храма“ Јована Б. Маркуша; „Миленијумско прослављање Светог Јована Владимира“ Јована Б. Маркуша и на крају књиге текст јерођакона Јустина Мреновића “ Благодатни дар Пресвете Богородице граду Бару”
Хришћанство на простору Бара – града Светог Јована Владимира – од оснивања па до краја средњег вијека (сакрални споменици)
У поглављу је дат кратак преглед развоја хришћанства на подручју Бара – ближе и шире околине са описима најважнијих сакралних споменика од појаве хришћанства до краја средњег вијека. Дат је опис хришћанских цркава унутар старог града Бара, манастира на Ратцу, цркава и манастира на подручју Скадарског језера, и набројане су цркве у области Спича (данашњег Сутомора), Мркојевића, Крајине.
Житије и страдање Светог мученика Јована Владимира – краља српског
Текст је преузет из „ Житија Светих“ архимандрита др Јустина Поповића, која су објављена у Београду 1974.г.
Правда светог краља Владимира
Текст је преузет из „ Читанке о Светом краљу Јовану Владимиру“ Епископа Николаја Велимировића, која је објављена у Београду 1925.г.
Пут моштију Светог Јована Владимира
Текст под овим насловом представља свједочење аутора, досад широј јавности непознато, о трагању за моштима првог српског краља мученика. Аутор прилога је 1991. године ишао у Албанију и у цркви Св. Марије у граду Елбасану пронашао мошти Светог Јована Владимира, које су пренијете 1967. године из манастира Шин Ђон код Елбасана, гдје су се вјековима налазиле, у цркву Св. Марије у Елбасану. Из текста сазнајемо да мошти Светог Јована Владимира нијесу у цјелости у кивоту, дио лобање је у бугарском манастиру Зографу на Светој Гори, једна свечева подлактица је у цркви Св. Николе Болничког у Охриду, у Историјском народном музеју у Тирани су дјелови лакта, ноге и главе Светог краља, а у Онуфри музеју у Берату је његова карлица.
Румијска литија
Прилог представља свједочење аутора ријечу и сликом о почецима обнављања румијске литије. У тексту се говори о култу Светог Јована Владимира у српском народу и о изношењу његовог крста сваке године на Тројичин дан на врх планине Румије. Аутор истиче да су литија и обновљена црква Св. Тројице (2005) на врху планине Румије дјелимична „материјализација“ култа Светог Јована Владимира.
Идејна поставка односно света тајна новопројектованог православног храма Светог Јована Владимира у Бару
Аутор идејног пројекта, као аутор прилога, пише о теолошким мотивима подизања храма Светог Јована Владимира у Бару, тумачећи кроз теологију архитектуру храма.
Кратак преглед историјата градње саборног храма Светог Јована Владимира (1991-2016.)
Прилог садржи кратку хронологију историјата градње Саборног храма са списковима свих Одбора и других стручних тијела која су били ангажована на изградњи храма од 1991. године до данас, као и неопходне техничке податке о пројектима, пројектантима, извођачима радова, надзорним органима и учесницима техничког прегледа изведених радова.
Архитектоника храма – функционална и организациона цјелина
Одговорни пројектант храма, као аутор прилога, дао је приказ архитектонике храма, са неопходним цртежима свих здања у комплексу. Он истиче да се Саборни Храм Светог Јована Владимира у Бару по својој величини придружује православним храмовима: Храму Христа Спаса у Москви; Храму Светог Саве у Београду и Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Умјетничко уређење Храма
У поглављу о умјетничком уређењу Храма дат је приказ фрескописа, иконописа, вајарских дјела, мозаика и дјела примијењене умјетности којим је украшен Храм. Дати су и подаци о ауторима умјетничких дјела.
Живот Храма
У поглављу о животу храма, кроз фото документацију у форми албума, дат је документовани приказ најзначајнијих догађаја везаних за дешавања у протеклих 25. г.од када је добијен благослов да се ради на изградњи Саборног храма…
Миленијумско прослављање Светог Јована Владимира
У овом поглављу дата је хронолохија прослављања миленијума Светог Јована Владимира у Српској православној цркви 2016.г., коју је Свети Архијерејски Сабор означио као годину Светог Јована Владимира. Први дио поглавља даје преглед: Литургија у храмовима Српске православне цркве поводом мученичке смрти Светог краља Јована Владимира (4. јун), организацију научног скупа посвећеног Светом краљу, издавање зборника у оквиру едиције „У спомен и славу Св. Јована Владимира“, духовних академија, вечери и прослава, бесједа које су изречене о Светом краљу мученику, предавања и концерата. Други дио поглавља даје детаљан преглед централне манифестацији „Дани Светог Јована Владимира“ која је одржана у Бару 3. и 4. јуна 2016. г.
Благодатни дар Пресвете Богородице граду Бару
У овом поглављу дат је историјат једне од највећих светиња Саборног храма у Бару, препис чудотворне иконе Краснице Пећке која се по благослову митрополита Амфилохија чува у нарочито израђеном трону, и одатле својим благодатним покровом чува и штити град Бар.
Издавачи монографије су: Митрополија Црногорско – приморска и ИИУ СВЕТИГОРА – Цетиње. Приређивач монографије је Јован Б. Маркуш. Рецензенти су: историчар умјетности проф. др Марта Вукотић Лазар и историчар др Васиљ Јововић. Монографију је ликовно опремио искусни дизајнер проф. Ликовне академије у Требињу мр Мирко Тољић.
