Црква од најстаријих
времена прославља Пресвету Богородицу, Ону благословену Дјеву Марију која се
удостојила да роди Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа, Ону која је
заштитница и покровитељка васцелог рода човечијег. Празником Покрова Пресвете
Богородице прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред
Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према
нама.
Текст можете прочитати и на званичном сајту Српске Православне Цркве
Текст можете прочитати и на званичном сајту Српске Православне Цркве
Међу празницима
Пресвете Богомајке прибројан је и празник Покрова Пресвете Богородице, који је
установљен у спомен благословеног догађаја који се догодио у 10. веку (911.
године) за време византијског цара Лава Мудрог у цариградском храму Влахерне.
Богородичин храм у цариградском месту Влахерни, налази се у северо-западном
делу Цариграда покрај златног рога. Овај знаменити храм саградила је супруга цара
Маркијана, царица Пулхерија, док је цар Лав први Велики поред главног храма
подигао мањи храм у који је положио ризу Пресвете Богородице која је 469.
године донешена из Светог града Јерусалима, а која је чувана у раскошном кивоту
који је био обложен златом и сребром. Крај овог кивота са ризом Пресвете
Богородице служило се свеноћно бденије у част Пресвете Богомајке.
У четврти час ноћи,
изнад сабраног верног народа појавила се
Пресвета Богородица са раширеним омофором на рукама, као да покрива сав народ.
Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима,
мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући
сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видевшии то јављање
Пресвете Богомајке показа руком свом ученику блаженом Епифанију, и упита га: "Видиш ли, чедо моје Царицу света, како
се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, оче свети, како је
покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у
храму!ˮ Овим благословеним јављањем Пресвета Дјева потврдила је молитвено
заступништво и утеху за васцели свет.
Када је у питању служба
овог празника који је вероватно установљен од стране Руса, занимљиво је да се у
грчкој цркви и грчким богослужбеним књигама не помиње овај празник, али је
мисао о овом празнику била присутна у јелинском народу, што нам потврђују неке
од богослужбених химни које Пресвету Богородицу називају покровом и покровитељком
сваке хришћанске душе. Као што мало дете сву сигурност и заштиту види у својој
мајци, тако свака душа хришћанска прибегава Пресветој Богомајци која нас својим
покровом закриљује и чува од сваког искушења и зла. У тропару празника се
молимо да нас наша Молитвеница својим Покровом избави од свакога зла:
„Данас као благоверни
народ светло празнујемо, обасјани и осењени Твојим доласком Богомати, и
гледајући Твој пречисти лик, са умиљењем говоримо: Закрили нас славним Твојим
Покровом и избави нас од свакога зла, молећи Сина Твога, Христа Бога нашег, да
спаси душе наше.ˮ
Професор Лазар Мирковић
у својој Хеортологији, напомиње да у
Русији већ од 12. века постоје многи храмови посвећени Покрову Пресвете
Богородице. У српским месецословима и типицима из 15. и 16. века не помиње се
празник Покрова Пресвете Богородице, што значи да је у српској цркви служба
овог празника ушла захваљујући руским богослужбеним књигама крајем 17. и почетком 18. века. Занимљиво је
да поред 12. великих празникâ, једино празник Покрова Пресвете Богородице и празник
Обрезања Господњег у типику имају знак +, зато што на јутрењу ових празника појемо
само празнични канон. Празник Покрова за разлику од осталих Богородичиних
празника нема ни претпразниство ни попразниство. У освештаној традицији цркве
увек се након великих празника наредни дан прослављају светитељи који су
учесници тог празника, такав случај је и са празником Покрова Пресвете
Богородице, где следећи дан прослављамо Светог Андреја Христа ради јуродивог.
„Дјева данас у цркви
предстоји и невидљиво се са свима светима моли Бога за нас. Ангели се са
архијерејима клањају, а Апостоли се са Пророцима веселе: Јер Превечног Бога за
нас моли Пресвета Богородица.ˮ
Бранислав
Илић, студент
Православног
богословског Факултета
Универзитета
у Београду