Ову Свету Тајну има право да савршава само архијереј, па се зато целокупан њен поредак не налази у Требнику, него у Архијерејском Служебнику (тј. . Чиновнику архијерејског свештенослужења"), док се чин архијерејског наречења и хиротоније налази у посебној књизи.
Свештенство је Света Тајна у којој се кроз архијерејско рукоположение ("хиротонија", од грчког χειρ - рука, и τιθιμη "титхими" - полажем) на правилно изабранога спушта Дух Свети, постављајући га да савршава Свете Тајне и напаса стадо Христово.
"Богоустановљеност Свете Тајне Свештенства условљена је богоустановљеношћу и значајем саме јерархије новозаветне Цркве. Јерархија је у Цркви установљена да би била оруђе деловања Духа Светога у Светим Тајнама, у учењу и управљању Црквом, те да би се кроз њу - по прејемству од апостола, који су Духа Светога примили од Исуса Христа - ток благодати непрекидно разливао од Христа као извора и на временски и просторно удаљене народе. Очигледно, постављање лица која су призвана да буду оруђа деловања Духа Божијег може да изведе само Дух Свети, а не људи; сходно томе, начин постављања треба да буде нарочит, Божански, светотајински и при томе видљив".
Света Тајна свештенства савршава се само над лицима која су законито изабрана на дужност ђакона, презвитера или епископа, и назива се "хиротонијом" или "рукоположењем", јер се, по узору на апостоле, обавља кроз молитву и полагање руке епископа на главу онога ко се рукополаже. Света Тајна свештенства обавља се увек у олтару и то за време Божанствене литургије. Пошто новопосвећени епископ и свештеник на дан свог посвећења учествује у освештању Светих Дарова, хиротонија над њим обавља се само на Литургијама светог Јована Златоустог или Василија Великог. А на литургији Пређеосвећених Дарова може се обавити само рукоположење за ђакона и посвећење за ниже степене црквенослужитеља - ипођакона, чтеца, појца и свећеносца. На једној Литургији може бити рукоположен само један епископ, један свештеник и један ђакон.
Посвећење у ниже црквене степене назива се "хиротесија" (χειροθεσια), што значи полагање руке. Хиротесија се не обавља у олтару, него на средини храма. Она може бити извршена и изван Литургије.
Нико не може бити посвећен у више степене црквеног клира, ако прстходно није прошао ниже. Први степен клира је степен чтеца или појца.
