Посвећење за чтеца или појца
Посвећење за ипођакона
Посвећење за чтеца или појца обавља се на средини цркве, обично пре почетка Литургије (могуће је одједном посветити и неколико лица). Након облачења архијереја, за време читања шестог часа, ипођакони доводе изабраног за посвећење пред Царске двери и чине три поклона према олтару, а затим, окрећући се назад, три пута се клањају архијереју. Онај кога посвећују прилази затим архијереју и приклања главу. Архијереј га осењује крсним знамењем и положивши руку на њега, чита молитву. Затим му унакрено постризава косу, након чега му се облачи кратак фелон, који свети Симеон Солунски назива "почетком свештених одежди". После тога архијереј три пута благосиља његову главу и чита другу молитву. Прва молитва се чита за посвећење у свећеносце, а друга за посвећење у чтечеве и појце. По окончању ове молитве чтецу се заповеда да прочита део из Апостола, у знак тога да је његова главна обавеза - читање ове књиге на богослужењу. Затим се са посвећеног скида фелон и он облачи стихар. После тога архијереј му из "Чиновника" чита нарочиту поуку и даје свећњак са којим овај стоји код иконе Мајке Божије за време Литургије.
Чтечеви се обично називају још и клирицима, и црквењацима, а такође и "пономарима" ("пономар", или правилније "парамонар", од грчког "парамони" - παραμονή, то јест онај ко борави у олтару, или ко је постављен за служитеља у олтару). Служебник каже да у олтар не може да уђе нико осим црквењака ("пономара"). Њихова је обавеза да припремају просфоре, вино, воду, тамјан и жар у олтару, да пале и гасе свеће у храму, да припремају и додају јереју кадионицу и теплоту, да спремају олтар и одржавају га чистим. Онај ко испуњава све те обавезе у Типику се назива још и "параеклисијарх", или "палитељ кандила". Он је обавезан и да звони за богослужење.
Назив "клирици" (грчки κληρικός), потиче од "клирос", што значи "удео, жреб"; клирици представљају удео Господњи, јер се посвећују служењу Њему.
Посвећење за ипођакона
Обавља се такође на средини цркве, пре Литургије, након облачења архијереја. Понекад се ово посвећење обавља одмах после посвећења за чтеца. Након облачења чтеца у стихар, ипођакони приносе архијереју стихарни појас, то јест орар. Архијереј га благосиља, а онај кога посвећују целива појас и руку архијереја, и онда га ипођакони опасују тим појасом. Ипођакон својим служењем представља служење анђела: зато се ораром и опасује крстолико, чиме се изображавају крила копима се покривају Херувими док стоје пред Престолом Божијим. Затим архијереј три пута благосиља руком по глави онога кога посвећују и, положивши руку на његову главу, чита молитву. Одмах потом новопосвећеном пружају лавор и убрус, те он сипајући воду даје архијереју да умије руке. Пошто целива руку архијереју, одводе га на одређено место (у певницу), где стоји, држећи лавор и бокал са убрусом до Херувимске песме, и чита у себи Трисвету песму, "Оче наш", "Господи, помилуј", Символ вере, "Ослаби, остави" и друге молитве које хоће. Приликом певања Херувимске песме доводе га до Царских двери, где даје архијереју да умије руке, након чега улази у олтар. (Према упутству из Чиновника, на Великом входу он треба да иде иза свих служителе, а када архијереј прихвати дискос и путир, и сви уђу у олтар, он треба да однесе воду у певнице и народу, како би се њоме помазали - ово се сада не ради).
Обавеза ипођакона је да чисти и отире Престо и Жртвеник од прашине и да се стара о њиховој чистоћи. Ипођакони служе углавном уз архијереја, облаче га и у одређеним тренуцима му додају упаљене трикирије и дикирије ради осењивања народа.
