Гост Радија Беседа био је презвитер Игор Игњатов, који је говорио о знаменитом Епископу темишварском и банатском др Георгију (Летићу) . Епископ Георгије (1872 – 1935), поникао је из традиције Карловачке митрополије и био мецена и духовни узор Епископу бачком Никанору (Иличићу). Од блаженог упокојења Владике Никанора, 2016. године навршила се тридесетогодишњица (1986 – 2016).
Прилог смо преузели са званичне интернет презентација Радија Беседе на чему им благодаримо!
Извор: Радио Беседа
Животопис Епископа Георгија (Летића)
Епископ др Георгије (Летић) рођен је 1. маја 1872. године у учитељској породици у Старом Бечеју и на крштењу је добио име Ђорђе. Основну школу завршио је у Бачком Градишту, гимназију у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Даље студије богословских наука завршава у Черновцима, где 1897. године докторира теологију. Замонашио се у манастиру Беочин 4. априла 1895., а на Цвети исте године постаје јерођакон. Године 1898., као доктор теологије, рукоположен је у чин протосинђела, а 7. маја 1901. године постаје архимандрит. Предавао је у Богословији у Сремским Карловцима катихизис, црквено право и педагогику, извесно време био је настојатељ манастира Беочин, патријаршијски ризничар и члан редакције Богословског гласника. На седници Светог архијерејског синода 27. новембра 1903. године једногласно је изабран за епископа темишварског. Устоличен је у темишварској Саборној цркви 10. маја 1904. године. На месту епископа темишварског остаје све до оснивања Епархије банатске 1931. године. Епископ др Георгије (Летић) бавио се научним и богословским радовима, а посебну пажњу посветио је школству. Његовом заслугом је извршена реформа верске наставе 1907. године у школама Карловачке митрополије која је допринела бољем, успешнијем и систематском сазнању о хришћанској вери код деце основних и средњих школа. Написао је Катихизис као уџбеник за основне школе који се није употребљавао само у школама ове митрополије, већ и у Босни, Херцеговини и Далмацији. По избијању Првог светског рата био је администратор упражњених епархија Горњокарловачке и Бачке, а након мученичке смрти патријарха Лукијана (1913.) постаје чувар патријаршијског трона у Сремским Карловцима. После рата одбио је да буде епископ бачке епархије. По воспостављењу Патријаршије, изабран је за члана Синода, а заједно са митрополитом црногорско-приморским Гаврилом и епископом битољским Јосифом саставио је Устав Српске Православне Цркве. Након предаје Темишвара румунским властима 1931. године, епископ Георгије саставља вршачку са деловима темишварске у епархију банатску. Исте године постављен је за епископа банатског од Сабора Српске Православне Цркве. Као епископ банатски, сазидао је о свом трошку манастире Свете Меланије код Зрењанина, обновио манастир Кусић који су турци запалили, и сазидао многе цркве по Банату. Као љубитељ просвете, отворио је за средњошколце интернат у Темишвару и Великој Кикинди, годину дана пред смрт отворио је Васпитни дом школске омладине у Вршцу и Великом Бечкереку. Изабран је за сталног члана Светог архијерејског Синода и Патријаршијског савета. Изненада је преминуо у згради патријаршије у Београду 8. новембра 1935. године. Негово тело је положено у крипти Саборног храма Светог Николаја у Вршцу.
Извор: Епархија банатска
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
