Она која воли и која се воли. Безрезервно и једно и друго. Дарује цијелу себе својој дјеци а заузврат… понеки загрљај је довољан, мада и не мора. Најсличнија Христу, зато што се несебично жртвује и зато што је пуна љубави. Дежурни васпитач, будилник, тренер, савјетник, психолог, логопед, педагог, хигијеничар, нутрициониста… да, мајка. Она на којој почива дом, породица, која свија гнијездо и под чија се крила дјеца радо окупљају.
Колико је само наша историја пуна Мајки – мајка Југовића, мајка Јевросима, мати Ангелина Преподобна… и колики је број непознатих мајки које су ништа мањи подвиг понијеле него побројане.
А тек Мајка над мајкама! Пресвета Владичица наша Богородица! Која је једном реченицом “Ево слушкиње Господње” спасила цјелокупни људски род! Она, Брзопомоћница, Утјешитељка, Свих жалосних радост, Помиритељка, Исцјелитељка… Она која је Сина свога гледала на Крсту прикованога ради нас људи и ради нашега спасења, матерински плачући као мајка, а знајући Тајну Васкрсења као Богородица…
