Јављање најдубље истине о Богу и човјеку
(Приказ 260, божићног, броја „Светигоре“)
Мир Божји! Христос се роди!
Ево мирбожања, ево најрадоснијег празника – Христовог рођења – Божића, ево и првог броја «Светигоре» образника за вјеру, културу и васпитање Митрoполије Црногорско-приморске – у овој 2017. години милости Господње, а 260-ог по реду. На првим страницaма је Божићна порука 2016/2017. Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморскoг г. Амфилохија, којoj су поднаслов ријечи „Нема дана без очнога вида“, из Горског вијенца. У Вијенцу је Његош оставио слику празновања Божића у Црној Гори. O томе како се слави Божић у Црној Гори записао је и 1866. архимандрит Нићифор Дучић. Тај запис «Светигора» је преузела из «Цетињског гласника». Други запис који је преузела јесте Илије Хајдуковића, из 1893, који говори о путовању Светог Саве. Кроз «Светигору» ти текстуални свједоци живе и добијају нове читаоце. Рукописима, благом српске културне баштине, позабавила се др Милена Мартиновић. «Светигора» је објавила сажетак њене докторске дисертације «Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу», одбрањене у октобру 2016. на Београдском универзитету. Живо благо српске културне баштине су гусле. У Подгорици 1. децембра 2016. одржан је округли сто „Гусле у српској традицији“. О том чувару народног памћења на округлом столу излагао је, поред осталих, и Рајо Војиновић «Зашто су гусле српске гусле». Он даје и приказ књиге Будимира Алексића «Библија и српска епика».
У рубрици богословље заступљен је текст популарног публицисте протојереја Андреја Ткачова «Трезвеност – насушна потреба вјерујућих». Данас је насупрот стању трезвености све више присутно стање опијености. О једном од њих – ријалитију, са психологом Жарком Требјешанином разговарао је Спиридон Булатовић «Циљ ријалитија – понижење човјека». Насупрот ропству људске душе јесте њена слобода, а на питање шта је слобода и остала занимљива питања из хришћанског живота пронађите одговор владике Тихона Шевкунова.
Вељко Ћурић Мишина даје лекције о томе «Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу». Мр Смиља Влаовић пише о крсту Светог Јована Владимира у Охриду, поводом 1000 годишњице упокојења Св. краља. Она потписује и текст о манастиру Светога апостола и јеванђелисте Марка у Старој вароши у Подгорици. Са једним парчетом неба на земљи, капели св. Јована Богослова у Котору, упознаће вас Оливера Балабан.
«Обећала си да ћеш бити вечна», каже Драгана Савић поводом године од упокојења схиигуманије мати Февроније. У рубрици житије сазнаћете о Светој Едити Вилтонској, светитељки из Енглеске.
Унутрашњу корицу нове «Светигоре» украшава репродукција иконе Богородице Филермосе, а поводом њеног могућег измјештања у Цетињску пећину, Митрополија је дала примједбе и предлоге на документацију о потреби процјене утицаја на животну средину.
На неколико страница налази се репортажа о посјети његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Јужној и Сјеверној Америци. Остале актуелности ушле су у хронике из свијета, помјесних цркава, Отачаствене цркве и Митрополије црногорске-приморске.
Пошто је Божић вријеме даривања, прочитајте о хуманитарној акцији црквене општине Бар. Чар Божића најљепше могу да пренесу приче, какве су рецимо оне одабране за овај број: «Мајкин последњи Божић», прича Данице Бандић и «Први бадњак», прича Светозара Ћоровића. Уз двије народне божићне пјесме из Рисна, у овом божићном издању су и стихови Рајка Петрова Нога. Први велики празник након Божића, након Христовог доласка у свијет јесте Богојављање, «Време када Христос почиње да се пење на Крст», како гласи бесједа почившег митрополита Антонија Блума.
Ваистину се роди Христос!
