Из штампе је изашао нови број Жичког благовесника, часописа Епархије жичке. Поред тематског садржаја посвећеног празнику Рођења Христовог – Божићу, ту су и текстови посвећени темама из историје Цркве, богословља, Веронауке (радови наставника и ученика), разних области културе, преводи, прикази књига, као и Летопис богослужења Епископа жичког.
Радујући се мисионарском делу које часопис чини на пољу изградње живе Цркве Христове, што и јесте основна улога богословља, препоручујемо текстове пажњи верног народа, као и оних који то тек треба да постану. Такође, позивамо свештенство да препозна важност деловања проповеди Речи Божије и да својим пастирским трудом учини да буде препозната истинска брига пастира за спасење и просвећеност поверене пастве. Штампарије нису настале због штампања, већ због читања. О важности заједничког подухвата сведочи и Уводна реч нашег Епископа, штампана у овом броју часописа.
Часно свештенство, богољубиво монаштво, верни народе, драга децо наша духовна,
Са радошћу вас поздрављамо и желимо добродошлицу на ово место саборовања и духовног узрастања. Пред нама је одговоран и свети посао: не само због осмишљавања садржаја прикладног за све узрасте, већ и првенствено због тога што су за покретање и уређивање Жичког благовесника везана многа значајна имена наше цркве. Наиме, овај лист је покренут на иницијативу Светог Владике Николаја Велимировића 1919. године и под именом Преглед цркве Епархије жичке излазио све до 1938. године. Тада мења име у Жички благовесник чије даље објављивање бива прекинуто ратним збивањима 1941. године. Ради бољег разумевања доприноса и значаја овог Николајевог дела, морамо се осврнути за тренутак на историјски контекст у коме се одвијало покретање и рад на овом гласилу. Било је то време буђења народно-религиозног покрета у коме је Свети Владика препознао душу нашег народа који је у себи носио чежњу да се, упркос општем страдању, призове и угледа на свете оце, свете подвижнике и угоднике. Свакако да је овај покрет био у опасности да прерасте у својеврсну народну елиту, те да од одушевљења Христом и подвигом прерасте у зилотизам и распе се у јерес и отпадништво. Будући свестан те опасности, богомудри Владика је уложио сав труд да потенцијал ревновања богомољачког покрета усмери ка саборности и тако га сачува у оквиру Цркве.
Почетком рата редакција часописа престаје са радом све до 1997. године када по благослову блаженопочившег Епископа жичког Стефана (1978-2003), ово гласило наставља своју мисију. Блаженопочивши Епископ Хризостом (2003-2012), на иницијативу градске библиотеке „Свети Стефан Првовенчани“ у Краљеву чини још један корак даље у унапређењу, те даје благослов за дигитализацију часописа. На тај начин ова културна баштина постаје доступна свим истраживачима, на интернет презентацијама градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку (Преглед цркве Епархије жичке) као и Народне библиотеке Србије (Жички благовесник).
Жеља нам је да наставимо рад на унапређењу нашег Благовесника, да би, поред интернет презентације и простора на краљевачкој телевизији, ова делатност постала значајна мисија наше Цркве, како бисмо трудом, молитвом и залагањем читаве црквене заједнице учинили богочовечански подвиг изразом народног живота, а душу народну изаткали христоликим врлинама. У томе је спасење од приземног духа овога времена: да у нашим текстовима преовладава вечно жива Личност Богочовека Христа. Овакав подухват подразумева ревност и труд свих нас, јер су сви позвани и призвани да оприсутне и дочарају нашим читаоцима силу дејства Божијег – кроз знање, лично промишљање, искуство, кроз љубав и благодат, кроз врлине и тајне Духа Светога у Цркви. Нека Господ благослови наше мисли и молитвене жеље, а све у славу Божију и спасење рода нашег.
Епископ жички Јустин
Извор: Епархија жичка
