Од многих цркава брвнара подигнутих у Србији пре и после Првог српског устанка, сачувано је и заштићено око четрдесет споменика.Каква нам сазнања дају те грађевине обично стрмих кровова са шиндром и тремом са дрвеним стубовима? Карактеристичан изглед дају им и правоугаона врата и мали број прозора поред којих је стајао дрвени звоник или конак.
У северозападној Србији, у долинама Дунава и Саве, Велике и Западне Мораве данас се налази највише цркава брвнара које потичу углавном с краја 18. и почетка 19.века. Међутим, историјски извори указују на чињеницу да су цркве брвнаре подизане на територији Србије још у средњем веку.
Самоуки неимари градили су их у духу традиције, према устаљеном облику који није много одступао од изгледа обичне куће.
Намена тих скромних црквица није била искључиво религиозна. Многе од њих су у време устанака биле уточишта, места на којима су доношене важне одлуке, стецишта народних покрета у новије доба српске историје. Њихова изградња била је честа у време владавине кнеза Милоша Обреновића.
Градитељи цркава брвнара потекли су из народне, сеоске средине. План једне типичне цркве брвнаре: правоугаони једнобродни план са вишестраном или полукружном апсидом на темељима од ломљеног камена. На дрвеним зидовима цркве присутни су резбарени орнаменти живописани фолклором одређеног поднебља. Унутрашњост је декорисана иконостасом од дрвета, свећњацима, наивним светачким сликама, иконама на дрвету, предметима од метала, народним рукотворинама од текстила или коже.
Њихов изглед, облик и једноставна грађа сведоче о времену у којем су настале. Пореклом и сврхом припадале су народу као његов јединствен стваралачки израз. Данас представљају изузетне споменике културе.
Извор: Српска Православна Црква
