Једног познатог руског духовника питали су како је вршио свету Литургију током дугогодишњег заточеништва. Старац је одговорио:
– Многи свештеници знали су напамет текст свете Литургије. Хлеб смо могли наћи без проблема, мада није био пшенични. Вино смо морали заменити соком од кљукве. Уместо Часног Престола на којем се налази антиминс с честицом моштију неког од хришћанских мученика, на коме се, по црквеним правилима, служи света Литургија изабрали бисмо заточеног свештеника с најширим раменима, а он би се скинуо до појаса и легао па бисмо на његовим грудима служили свету Литургију. Сви који су се налазили у логору били су мученици и исповедници и у сваком тренутку могли су умрети за Христа.
– Оче, а како сте освећивали воду на Богојављење? Света Литургија се служи често и текст се може научити напамет, али молитве на Богојављење читају се само једном годишње и веома су дуге.
– Па, није ни било потребе да их знамо напамет. Ако се бар на једном месту у васељени у некој од православних цркава служи Чин великог водоосвећења на свето Богојављење, онда се молитвама Свете Цркве освећује природа водâ, односно сва вода овога света постаје богојављенска и света. На тај дан узели бисмо воду из било ког извора и она је постајала благодатна, богојављенска. И као свака богојављенска вода, годинама се није кварила.
Стручњаци за антирелигијску пропаганду донедавно су тврдили да се богојављенска вода годинама не квари зато што свештеници кришом у њу стављају сребрне полуге, новчиће и крстове. Као одговор на то неки духовити црквени људи смислили су загонетку која гласи: „Колико јона сребра садржи литар богојављенске воде ако се чин освећења врши у рупи избушеној у леду на средини Волге, и то на месту где је река широка један километар, дубока седам метара, брзина протока пет километара на сат, а да је притом крст којим сеоски свештеник освећује воду направљен од дрвета зато што је та црква сиромашна?”
Извор: Православије.ру
