Браничевски весник (8/VII, 2016)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле…

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве.

Погледајте целокупан садржај овог броја

Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini.

Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива.

У броју који је пред Вама, између осталог, сусрешћете се са Хрониконом Епархије за 2016, извештајем о Великом сабору Православне Цркве и документима која су донета на Сабору, преводом једне беседе митрополита пергамског Јована, надахнутим радовима најмлађих чланова наше Црквене заједнице.

Од овог броја, историјски додатак посвећујемо долазећем стогодишњем јубилеју поводом последње обнове браничевске архијерејске катедре и епархије (1921–2021), и доносимо различита историјска сведочанства о оснивању и обновама Браничевске Цркве кроз векове.

ђакон Томислав Пауновић

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

271.222(497.11)

БРАНИЧЕВСКИ весник : часопис Епархије браничевске /

главни и одговорни уредник Томислав Пауновић.

- Год. 1, бр. 1/2 (2009/10) -.

- Пожаревац (Хајдук Вељкова 2) : Епархија браничевска,

2009/10 - (Крагујевац : Графостил). - 24 cm

Наставља традицију истоимене публикације која је излазила од 1933-1941. год.

ISSN 2217-5067 = Браничевски весник

(Пожаревац. 2015)