Свештеник Игор Карановић из храма Преображења Господњег у Дебељачи говорио је данас о страдању нашег народа како на КиМ, тако и у другим крајевима. Која је то Истина коју наша Света Црква чува вековима? Како је беседио Владика Николај 1939. Године у Краљеву? Како ми посматрамо Косово и Метохију данас? Многи наши суграђани данас кажу управо да је све то што свештеници причају у реду и истина, али истовремено и питају какве везе они сами имају са свим тим, шта имају од тога шта каже Јеванђеље и какав је то Бог који допушта такве ствари? Честа је реченица „имам својих брига, како ћу да платим рачуне, уосталом, Косово је негде тамо, живим овде а не тамо“... Шта да радимо у вези таквих размишљања људи који не схватају да је свако Србче на Косову и Метохији наш ближњи? „Кроз духовни живот и Свете Тајне наше Цркве, људи спознају да смо сви ми заједница у Христу Господу, сви смо једно и сви кормиларимо истим бродом ка Небеском Јерусалиму“, каже Игор. А ако смо окренули главу на другу страну, скренули поглед, зашто се правимо глуви? „Све оно што се догађа нашем ближњем, догађа се и нама“ рекао је о. Игор говорећи о две главне заповести Божије. „Наши преци су нама вековима трасирали пут којим треба да идемо“, подвлачи наш гост и истиче да је „слобода света, а ми смо је упрљали својим гресима“.
Извор: Радио Слово љубве