Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!
Ваистину воскресе Господ, јер ево данас славимо у истини васкрситеља Српског народа, Све,тога Саву, пренос његових моштију из Трнова у Српску земљу[2]. Шта сведочи Свети Сава као личност у нашој историји, какав је он сведок? Зашто он ево седамстотина година влада српским душама као бесмртни Патријарх, као бесмртни Владар? Шта је то њега учинило тако великим? – Ништа друго до Васкрсли Господ Христос. Свети Сава би остао кнежевић Растко и не би значио скоро ништа у историји да се није решио да себе преобрази Господом Христом. Осетио је он да смисао свету, смисао човеку, нашем животу, моме и твоме, не може нико дати у овоме свету осим Господа Христа .Зашто? – Зато што је Он Бог постао човек и узео на Себе тело наше, узео бедно ништавно тело човеково. Ради чега? Да покаже ради чега је Он створио род човечији. Тело је створено за бесртни Живот Вечни – то је Блага вест Васкрслог Господа Христа за свако људско биће, а то је Блага вест и целоме Српскоме роду коју, ето, сведочи Свети Сава седамстотина година.
Шта је Свети Сава дао Српскоме роду? Дао је смисао нашој историји. И народ и човек одређен је да живи – ради чега? Ради Царства Небеског, ради Бога, оно што је Господ посведочио. И ради чега се Српски народ определио за Небеско, а не за пролазно царство земаљско? И то Царство Небеско, та Небеска Србија, ето, блиста се и сија Светим Савом и свим великим сведоцима Васкрсењем Господа Христа. Јер шта је Господ учинио за овај свет? Да није васкрсао Он не би био потребан људима, да није васкрсао Он би остао обичан учитељ, обичан философ, обичан пророк и прешао би преко земље и историја би га збрисала као што је збрисала и све друге. Али Он је учинио, извините, да употребим одвратну реч, револуцију – највећу револуцију у роду људском коју је доживела историја света. Какву револуцију? Револуцију да би показао да је човек бесмртно биће, да је човек вечно биће, да човек има вечни бесмртни смисао у овоме свету и бесмртни Вечни Живот у ономе свету, у Царству Небеском, у Царству Божијем.
То је Господ показао, то и Сам сведочи Српскоме роду. И док су Срби, и кад су Срби ишли за Њим отворене душе, они су заиста били велики, пред Богом велики, не пред људима. Није важно шта мисли о нама неки Тамерлан, Хитлер, Стаљин, или ма ко други. Важно је шта Он мисли о нама, шта Господ Христос мисли о нама! Он, Он је свакоме од нас дао Живот Вечни, свакоме људском бићу па и Српскоме бићу дао је живот земаљски као привремени живот, као основну школу живота, да се продужи у ономе свету. Заиста, ми смо ту истину угледали први пут, цео наш народ, очима душе своје угледао је ту истину кроз Светога Саву.
И зато, уствари, Свети Сава и јесте Просветитељ, и главни Просветитељ Српскога рода, Српскога човека и Српске историје. Зашто главни Просветитељ? Дао је праву просвету српском човеку, а права је просвета у томе да је човек бесмртно биће, да је човек створен ради Вечне Истине, ради Вечне Правде, да живи њоме у овоме свету – то је права просвета. И ту просвету Свети Сава је проширио на Српски род, и води је и носи је седамстотина година са поклецањима, са историјским олујама, са …[3] Светога Сава …[4] Када су Срби одбацили Светога Саву, наилазиле су на њих страхоте и ужаси и муке и невоље. И данас има великих Срба који користе за своју славу …[5] његову просвету.
А уствари, шта је та европска просвета, шта је дала свету? Два светска рата, и трећи, и четврти, и пети, и шести. Покољ… Покољ људских душа – то је европска просвета, просвета без Бога, просвета против Бога! Сви се у Европи такмиче ко ће мање, што мање Бога да унесе у политику, у живот, у смисао свога живота. И овај свет је постао поприште лешева, лешева, само лешева… А ми Срби, нарочито ми данашњи Срби, бедници који издајемо Светога Саву, издајемо себе – издајемо себе, јер осуђујемо себе на смрт. Европска култура и цивилизација тврди да човек није бесмртан, да човек не живи после смрти.
А Свети Сава суди о томе: човек је бесмртно биће. То сведочи Господом Христом. Васкрснувши из мртвих није Он узалуд узео на Себе људско тело, него да би показао који је пут људскоме телу у овоме свету: узео је тело, родио се у Витлејему, живео на земљи, васкрсао, био погребен, убијен, и Васкрсењем Својим као Васкрсли Богочовек узнео се на Небо, и узнео тело Своје стојећи изнад свих Анђела и Арханђела, изнад Небеса[6]. То је смисао људског тела. То је смисао тела и мог и твог и сваког људског бића: да смо ми дужни да пронесемо тело своје кроз све промене, кроз сва преображења која нуди Господ Христос. И …[7] нашега тела, нашег духа у наднебесју, у ономе надхерувимском свету.
А ми, ми кад изговарамо реч култура, метанишемо као пред највећим идолом, то јест као пред највећим богом! Отровала нас је европска култура и поучава нас непрекидно: просвета без Бога, судство без Бога, философија без Бога, наука без Бога, ратујемо без Бога – све је то дело европске културе. Европски човек се труди да потисне Бога из овога света, да се Бог не меша у његове ствари. Веле: боље је да ми уредимо свет. Ево како га уређују! Видимо: рат за ратом, невоља за невољом! Од Другог светског рата до данашњег дана пишу по новинама да је било око седамдесет ратова. И данас трају, и данас се воде (ратови).
Шта је то? Као да Господ Христос није посетио овај свет, као да Бог није био у човеку, као да Бог није казао човеку ради чега је га створио. И зато ће бити страхоте које наилазе на Европу неописане[8]. Биће најстрашније ако се не покаје Европа. Као Европа, као цивилизација, као култура, као многохваљена и оправослављена, а уствари – човекоубиствена. Нико није извршио толики покољ људских душа и људских тела као
Европа! Само два светска рата узмите у обзир. А све што се данас дешава: помори, земљотреси, глади, борбе, битке, ратови – шта је то? То је рат против Христовог Еванђеља! То је рат против Еванђеља Светога Саве.
И зато, ми Срби, ако желимо и себи лично, и својима око себе, и свој историји нашој, и свој браћи нашој, ако желимо бесмртни Живот Вечни у Царству Небеском – онда да се потрудимо да прогледамо као што је данашњи слепац прогледао, да прогледамо видом Светога Саве. Спаситељ је објавио благу вест: „Који иде за мном неће ходити по тами. Ја сам светлост живота“[9]. Ја сам светлост живота …[10] А ми Срби имамо историјска сведочанства о тој сили и моћи Светога Саве. О тој сили и моћи покајања, за коју није никад касно. Имамо васкрситеља смрти, имамо Светога Саву, да будемо изведени из наших безбројних гробова, из нашег мртвачког света. Умртвили смо све што је Божије, и умртвили смо ради чега, ради чега? Нико више не тугује над овом Српском земљом од Светога Саве и Небеске Србије. Небеска Србија у ужасу се пита шта ради земаљска Србија, Србија Светога Саве?!
Људи, имате ли ума колико један атом, колико један …[11]?! Христос је незаменљив! Чиме замењујете Њега Који вам даје Живот Вечни, даје Смисао Вечну, даје Правду Вечну, даје Љубав Вечну?! И тако, ниси пролазни црв земаљски, него бесмртно биће, биће пуно Вечнога Живота, пуно Вечне Правде, Вечне Истине, увек тако и све тако док је Свети Сава твој и мој вођ.
И зато, нека ни један дан не прође да се не помолимо Светоме Сави. Да Бог отвори очи слепим Србима, Србима моји су почели њега да одбацују и одбацили га. Да покаје сав Српски род, не само Српски род, него све људе на овој несрећној земљи. Да се људи освесте и виде да живот овај нема другог смисла ако смрт …[12] Ни мој ни твој живот нема смисла ако се ја и ти сутра, прексутра, будемо сурвали у гроб и постали црвињак, змијарник. Какав ужас!
А Васкрсли Господ, преко Светог Саве и свих Светитеља, који одоше од нас Небеском Царству и Вечноме Животу и Његовим Вечним Истинама …[13] Нека би Свети Сава водио нас и даље, поред свих наших страховитих грехова, из овога света ка Небеском свету, да бисмо тамо заједно са њим славили Јединог Истинског Човекољубца, Чудесног Васкрслог Господа Христа, Коме нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин. Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!
