Пренос моштију Светог Николаја Жичког

Своје последње дане владика Николај је провео у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији.

Упокојио се мирно у Господу, рано у недељу, на покладе, 18. марта 1956. године. Смрт га је затекла на молитви. Из руског манастира пренет је у српски манастир Светог Саве у Либертвилу и сахрањен уз велике почасти у српском народном гробљу поред манастира. На вест о Владикиној смрти зајецала су звона са торњева свих српских цркава широм света. Нарочито у његовој “Домаји”. Туга је обавила српске манастире, монахе и монахиње, свештенство и народ, нарочито његове верне богомољце. Туга, али истовремено и радост. Сви су знали и душом осећали да је Србија добила још једног молитвеника пред престолом Господњим. Народ му се одмах почео молити као светитељу.

Житије Светог Николаја Охридског и Жичког

Пренос његових светих моштију у Србију, може се само упоредити са преносом моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву. Савремене српске генерације доживеле су посебну Божју милост да их у исто време походе два највећа Србина - Свети Сава, зидањем храма на Врачару, и владика Николај повратком из Америке.

Похвална песма Светом вадици Николају, глас 8.

Златоусти проповедниче Васкрслог Христа

Путовођо рода српскога крстоноснога у векове

Распевана лиро Духа Светога

Поносе и љубави монаха

Радовање и похвало свештеника

Учитељу покајања свенародни Владико

Человођо богомољне војске Христове

Свети Нуиколаје српски и свеправославни

Са свима светима Небеске Србије

Моли Јединог Човекољубца

Да подари мир и слогу роду нашему.

Тропар, глас 8.

Златоусти проповедниче васкрслог Христа, путовођо рода српског крстоносног у векове, распевана лиро Духа Светога, поносе и љубави монаха, радовање и похвало свештеника, учитељу покајања, свенародни владико, человођо богомољне војске Христове, Свети Николаје Српски и свеправославни, са свима светима небеске Србије, моли Јединог Човекољупца да подари мир и слогу роду нашему.

Кондак, глас 3.

Родио се јеси у Лелићу српском, архипастир био у Охриду светонаумском, на престолу Светог Саве у Жичи си столовао, народ Божији јеванђељем учио и просветио, покајању и Христољубљу људе приводио, за Христа и страдања у Дахау претрпео. Тога ради прослави те, светитељу Николаје Нови, богоугодниче.

Молитва светитељу Николају Српском и Свеправославном

Нови Златоусте, пети еванђелисте, и велики пророче православља, не заборави нас, рода свог се сети, и свих православних, Николаје свети. Да се сви који ти кличу избаве од сваке невоље и муке. Да у правоверју и правоживљењу дане проживе. Да нам отаxбина наша буде далеко од нових јереси и раскола, а и ако их буде, молитвама твојим да изгубе снагу. И да конкордати са Ватиканом и врагом само давна прошлост буду. Да се увек, попут тебе, и попут светог кнеза Лазара, опредељујемо за небеско царство. Да нам се род србски сложи, умножи и обожи, и да сви Србаљи буду народ Божји. Да се само Господу и свецима Божијим клањамо, и да се пред непријатељима нашим никада не склањамо, имајући чврсту веру и наду у Божију помоћ, и твоје свете молитве, и да непријатеље вере и отечества побеђујемо, и да непријатељи наши побегну што даље могу, а ми да захвалимо теби за молитве твоје и твоме и нешем Цару и Богу узносимо хвале. Јер Њему приличи свака слава част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.